Свет на расклапање

Технолошки прогрес и развој интернета пре свега утицао је на перцепцију окружења и животну праксу. Данас, на граници између аналогног и дигиталног, у епохи многобројних пост изама, поново се актуализује питање целине.

Синтагма "свет без упоришта" данас је постала одомаћена и готово да смо заборавили генезу њеног настанка. Ново издање Часа анатомије анализира процес убрзане фрагментације стварности када се чини да све области људског духа и његове практичне реализације подлежу том процесу. Вишак информација и мањак знања, јединка у умреженом окружењу а изолована, посматрање без увида, део и целина као супротстављене категорије.

"Онај ко је жељан знања", писао је Платон у Држави, "природно је склон да се бори за оно што јест, а не да остаје при оним многим појединим стварима за које се само помишља да јесу". Овај исказ, настао негде на граници 5. и 4. века пре нове ере, још увек је био могућ као поверење у извесност "онога што јесте" и јединство света. Каснији развој духа и науке имао је реплику на Платонову идеалистичку концепцију истине и апсолутног. Негде на том путу, створили су се услови за динамичнију представу односа дела и целине да бисмо стигли до савременог доба апсолутне фрагментације стварности. Шта је у том процесу добро а где настаје конфликт који је и омогућио синтагму "свет без упоришта". Свет на расклапање, да или не?

О овим питањима разговараће Данијела Марковић из Института за студије хришћанства и културе и филозоф Иван Миленковић.

Ауторка и уредница емисије: Марија Ненезић

Режија: Маја Мандић