Мира Адања Полак: Ексклузивно

Исповест снаје Александра Леке Ранковића

Када је млада девојка Мерима је упознала Мићу Ранковића, није знала да је то син Александра Леке Ранковића, некада најмоћнијег човека у Југославији, који се налазио на челу безбедносних и обавештајних институција.

Вратила се из Америке, била на једној забави, а Мића Ранковић се понудио да је одвезе кући. Тако га је срела, а удајом за њега постала је снаја Александра Ранковића и неми посматрач свега што се догађало у породици и око ње.

Као велики поштовалац своје свекрве Славке Ранковић, Мерима говори о периоду када су се сви удаљавали због анатеме која је пала на породицу, јер је глава те породице био оптужен да је прислушкивао Тита и Јованку.

Њена казивања су специфична, јер се у једном моменту налази у ситуацији да посматра из близине промене и суочава са тиме да почиње да живи под сталном присмотром и надзором.

Мерима Ранковић сведчи о малим обичним стварима које се догадђају онима који више нису по вољи и који више нису на власти. То прихвата као део своје породичне ситуације и са тиме живи као сведок једног времена, које може много тога да каже и упозори.

На сахрани Александра Ранковића био је неочекивано велики број људи, што се и види на приватном снимку који поседује породица.