Природа и друштво

"Човек се рађа слободан а свуда је у оковима“. У успону епохе просветитељства, разума и науке филозоф Русо имао је примедбу на човека цивилизације.

Наспрам човекове "природности“ развија се друштвеност у чијој основи је власништво, власништво генерише неједнакост, неједнакост производи сукоб, сукоб револуцију... Моралан може бити, мислио је Русо, само "добри дивљак“ те је извор човечности само људска природност. Теза о "добром дивљаку“ заокупљала је и машту писаца 18. века, такође, идеја цивилизованог човека да цивилизацији научи "доброг дивљака“, ослободила је пут колонијализму те се чини да је Русо био у праву када је тврдио да се човек рађа слободан а завршава у оковима.

Питање је, међутим, шта са цивилизацијом која је човеку донела и многа добра и како помирити "природност“ и "друштвеност“. Шта је са друштвеним моралом и да ли једино морални можемо бити само као "добри дивљаци“.

У епохи развоја вештачке интелигенције, када се чини да је технологија покрила сваки педаљ Планете, све чешће се говори о повратку природи. Ново издање Часа анатомије бави се питањем природности данас. Шта се дешава ако се човек сведе само на "природност“, каквој природи се савремени човек враћа, да ли је то уопште могуће, постоји ли начин да природа и друштво опстану у хармонији или се иза цивилизације помаља дивљак. Питање је само хоће ли бити добар.

О овоме ће током Часа анатомије разговарати уметници, редитељ Лазар Бодрожа и писац Вуле Журић.

Ауторка и уредница емисије: Марија Ненезић

Режија: Маја Мандић