О Зорану Гаврићу

Сећању на Зорана Гаврића био је посвећен дводневни симпозијум, осмишљен као бијенална манифестација, који је крајем децембра минуле године одржан у Музеју савремене уметности у Београду, уз учешће близу четрдесет Гаврићевих колега, универзитетских професора, музејских радника, студената, пријатеља, уметника. Први дан симпозијума био је посвећен сећањима на рад и дело Зорана Гаврића, а други - начину на који се данас, у радовима младих научника, разуме његово дело и теме којима се бавио.

Зоран Гаврић је рођен 1949. године. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету у Београду, на Одељењу за историју уметности. Од 1972. објављује текстове и преводе из доменатеорије и науке о уметности, и филозофије уметности. Заслужан је што су многа темељна светска хуманистичка знања постала доступна у нашем језичком простору, између осталих, дела Ервина Пановског, Вилхелма Ворингера, Готфрида Бема, Ханса Седлмајера. Аутор је капиталних издања - антологија текстова посвећених Марселу Дишану, Јозефу Бојсу, Рембранту.

Од 1981. године радиоје у Музеју савремене уметности у Београду, где је поставши управник 1986. године, остварио важне помаке у делатностима Музеја. Године 1993,политичком одлуком, смењен је са места управника.Од 2001. године предавао је на Факултету ликовних уметности на Цетињу, Факултету примењених уметности Универзитета уметности у Београду, на Факултету драмских уметности. Добитник је награде "Лазар Трифуновић“, 2006. године, за стваралачки допринос тумачењу савремене ликовне уметности. Преминуо је у Београду 2020. године.

О делу и личности Зорана Гаврића у емисији говоре историчари уметности: проф. др Драган Булатовић, проф. др Милан Попадић, проф. др Јеша Денегри, проф. др Никола Крстовић, проф. др Јелена Стојановић, др Андреј Вујновић, Жана Гвозденовић, Бојана Спасојевић, филозор проф. др Младен Козомара, и визуелни уметник Саша Панчић.

Уредник и аутор: Данијела Пурешевић

Монтажер: Марко Тисовац

Режија: Марко Шотра