Ђавољи луна парк

Саговорнице ове епизоде су младе глумице Сања Марковић и Јована Беловић које су за низ улога у представи Мој муж, у режији Јоване Томић, добиле читав низ награда. Ове већ несумњиве младе звезде нашег глумишта играју истакнуте улоге и у другим представама Југословенског драмског позоришта. Обе су запажене у Путујућем позоришту Шопаловић, Јована је одлична у улози Јагоде, а Сања једноставно бриљира као Цмиља у представи Чудо у Шаргану, обе у режији Јагоша Марковића.

У каквој су вези античке трагедије с временом нашим, опаким и наопаким, које се одређује и препознаје као постапокалиптично доба девастације и урушавања свих вредности, од породице до свеприсутне политике такозване коректности која трује, омаловажава и понижава свакидашњицу наших убогих живота? О томе говоримо трагом представе Слепа мрља (Српско народно позориште), младог румунског редитеља Андреја Мажерија.

Да ли су време и свет у којем живимо уистину налик ђавољем луна парку како се то сугерише у представи Ролеркостер (Атеље 212)? Да ли су брак и породица једина уточишта и упоришта у таквом свету или су само лицемерна наличја первертираног духа времена у којем ће роботи заменити наше најближе и најмилије? Да ли се трагедија и усуд савременог света и човека лакше подносе кроз црни хумор, прожет иронијом и цинизмом?

О томе разговарамо са ауторком текста Јеленом Кајго и редитељком Милицом Краљ.

Поводом јубилеја, ову епизоду завршавамо инсертом из емисије Читање позоришта која је емитована почетком далеке 2005. године, а у којој аутор на духовит, аутоироничан начин тематизује позицију телевизијског аутора серијала о позоришту, али и о култури уопште.

Аутор и уредник серијала: Слободан Савић

Монтажа: Ана Франолић

Режија: Филип Чоловић