Читај ми!

Барбарогеније - мит или стварност

Ко је племенити дивљак а ко прорачунат просветитељ и постоји ли име за тачку пресека генија варварства и генија цивилизованог напретка?

 

Када је крајем 18. века Наполеон кренуо у поход на Египат, био је то истовремено и почетак модерног оријентализма. Тачније, његова потреба да са собом поведе стручњаке који би изучили и упознали непознатог Другог, значила је и почетак формирања знања о егзотичном, оном неевропском и помало дивљем, такође, био је то и начин да се управо уз помоћ тог знања овлада Другим.

Опозит цивилизација/нецивилизација, питомо/дивље има свој пандан у односу свесно/несвесно те није чудно да су управо уметници авангарде волели идеју о барбарогенију, децивилизатору, племенитом дивљаку који опонира цивилизацији на издисају истовремено је оплемењујући виталистичким нагоном.

Ново издање Часа анатомије бави се феноменом барбарогенија. Балкан, као физички али и симболички простор "између светова, Истока и Запада, често је, као и идеја Оријента, био место укрштаја цивилизација, борбе за превласт, "тамни вилајет", место сусрета дивљег нагонског импулса и уређеног рационалног пројекта.

Да ли се у модерној епохи, глобалном светском поретку потрошила идеја о барбарогенију, шта је у тој идеји позитивно а какве су њене негативне импликације? Може ли цивилизацијски прогрес бити то без мита о барбарогенију?

О барбарогенију некад и сад у емисији Час анатомије разговарају писац Слободан Владушић и филозог Бранко Ромчевић

Ауторка емисије: Марија Ненезић
Режија Маја Мандић

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње