Наслеђе предака

У овој епизоди серијала Читање позоришта у средишту наше пажње су три представе. По тематици, естетици и позоришној поетици није их лако довести у везу. Ипак постоје неки заједнички именитељи: све три представе, између осталог, тематизују породичне и мушко-женске односе у одређеном друштвеном, социјалном и политичком контексту. У две од ове три представе инцест и породично проклетство производе трагедију античких размера. Најзад, све три, свака на свој начин, преиспитују наслеђе предака. Какво је то наслеђе?

Драма Код вечите славине једног од најзначајнијих српских песника између два рата, Момчила Настасијевићa, ретко је играна у позоришту и представља право искушење за инсценацију. Радња je смештена у истоименој кафани, а прати живот и судбину јунака кроз неколико генерација. У представи Српског народног позоришта тематизују се неузвраћена и забрањена љубав, патња и покајање, проклетство, насиље над женама, окајање грехова, инцест...О томе разговарамо са глумицом Соњом Исаиловић и драматуршкињом Мином Петрић.

Један од наших најплоднијих савремених драмских писаца, Синиша Ковачевић, вратио се после осамнаест година на Велику сцену Народног позоришта новим текстом Године врана, у сопственој режији. Да ли се за то време нешто битно променило у идејним и мисаоним светоназорима, тематским интересовањима, естетским и поетичким праксама писца и редитеља Ковачевића?

На крају следи разговор о представи Слепа мрља која се увелико спрема у Српском народном позоришту Новом Саду. Реч је о ауторском пројекту младог румунског редитеља Андреја Мажерија и његовог драматуршког тима. Представа настаје на основу савременог драмског текста који ликове и заплет преузима из античких трагедија Антигона, Цар Едип и Бакхе у сврху тематизовања породничних, друштвених и политичких односа, положаја и третмана жене у друштву, наслеђа предака. О томе разговарамо са редитељем и глумицом Ханом Селимовић.

Аутор и уредник серијала Слободан Савић
Монтажер Зорица Благојев
Редитељ Филип Чоловић