Мира Адања Полак: Ексклузивно

Сви се још сећају Будимира Благојевића - Буде, био је човек који је од кафане направио институцију. Свој посао угоститеља претворио је у уметност. У некада не тако сређеном подруму у Француској улици у Београду направио је елитно место о ком се говорило и у свету. Лондонски "Гардијан" писао је о Буди под насловом "Елита у подруму".

Свој посао уздигао је до самог врха умећа, колико у кухињи толико и са људима. Није учио психологију, али је свакога познавао у душу. Клуб књижевника био је место окупљања свих оних који су желели да буду ту да размене мишљења и да провере неке градске приче. Нису морали исто да мисле, али су јели иста укусна јела. Тачно се знало ко где седи и где је коме место. Чак су и столови имали своје столњаке.

Буда је то радио са Ивом и својом екипом све док су га ноге држале, а онда је одлучио да свој цео живот преда у руке оних који ће то радити исто тако, али мало модерније. До последњег дана долазио је у Клуб, ишао од стола до стола, поздрављао се са гостима, у кухињи проверавао укус познатих јела. Да све буде исто као некада.

Пратећи Буду у неколико наврата, снимајући његове доласке у Клуб књижевника, бележећи његова сећања - настала је ова емисија која доноси много тога што је прошло и много тога што долази.

Ноге су га издале, није више могао да хода, није вредело ни ослањање. Отишао је мирно. Једноставно је заспао. Забележила сам његова сећања о људима којих више нема.