недеља, 08.11.2009, 19:15 -> 13:28
Траг у простору: Повратак
Историја винарства на просториме Србије је веома дуга. Први Закон који се односио на справљање вина и његов квалитет донет је још у доба цара Душана, о чему сведочи запис из "Повеље Стевана Првовенчаног".
У средњевековној Србији пехар вина је био дијалог, договор, заклетва, опомена, обећање, закон и обичај. Данас је пут вина начин да свим чулима упознате традицију и културу народа и неког краја, а савремени туриста ће радо, с неког путовања, уз многе фотографије понети и дух тог краја у стакленој боци.
Истина, иако су путеви вина, широм света постали део туристичке понуде, мало ко је код нас, до пре неколико година, помишљао да и вински подрум може да буде туристичка атракција. Србија је одувек била винска земља, некада чак на петом месту у свету по производњи вина, а различитост и богатство поднебља се огледа и у врстама вина.
Највећи број винограда се налази дуж три реке - Јужне, Западне и Велике Мораве, у централној Србији и дуж река Саве, Дунава и Тисе у Војводини. Ипак, данас је у Србији прилично тешко одредити колико уопште има винограда. Званични подаци кажу да је под виноградима 2005. године било нешто мање од 65 хиљада хектара, али од тога, прихватљивог квалитета, једва да је 25 хиљада хектара. Пре двадесетак година, да се подсетимо, под виноградима је било 130.000 хектара. Данас највећу винарску кућу представљају "Вршачки виногради" са око 1700 хектара под виновом лозом.
Аутор и уредник: Милица Барјактаревић
Сниматељ: Божидар Лоос
Монтажер: Светлана Црњански
Организатор: Снежана Јокић
Коментари