уторак, 24. авг 2021, 16:22
Право на сутра: Сурови живот и паметна деца
Улагање у младе и знање, неговање критичког мишљења, сазнање о сналажењу ван учионице и школских задатака - неопходно је свуда. На Косову и Метохији можда и више него било где. Зато следећу причу посвећујено младим људима који су закорачили тим путем и онима који им у томе помажу.
Један од њих је гимназијалац из Косовске Каменице, Весељ Салији, који је недавно, у тамошњем Дому културе, отворио своју трећу самосталну изложбу, под називом „Аномија". Има већ трећу самосталну изложбу, а још увек гимназијалац. Суочавање са његовим платнима сведочи о даровитости и јединственом ликовном изразу иако је, такорећи, тек закорачио путем уметности и усавршавање га тек чека
Дубина промишљања оставља нас затеченима, не очекујемо је од некога те животне доби. Али, само док се не подсетимо да овај млади човек, као и његови вршњаци, живи на косовско-метохијском подручју у специфичним околностима, средини пуној изазова која младост чини зрелом и сериозном много раније но што природа то тражи.. Најблаже речено.
На четвртом Међународним такмичењу „Бринфинити", одржаном у Београду, а чији је циљ промоција посебног вида „Стим" образовања, екипа из каменичке Гимназије освојила је прво место и златну медаљу. Ови млади људи и у другим областима ређају успехе и признања.
Подсећају нас да је још Еразмо Ротердамски говорио како највећа нада лежи у примереном школовању младих.
Да, нада постоји, а ми одлазимо нешто даље, у село Тиринце, које географски гравитира каменичкој општини, а територијално припада новобрдској. И суочавајући се са немогућношћу да до првих кућа у овом селу стигнемо нашим возилом - доводимо у питање сваки оптимизам. Баш као и ретки преостали мештани у овом селу. А, на крају села, усред шуме, сама живи осамдесетогодишња старица. Без воде, повијених леђа узгаја башту, ноћу стрепећи од вукова који дођу тик уз кућу.
Нада и безнађе - шта ће превагнути? Верујмо ипак у светлу страну.
Ауторка и уредница: Татјана Манојловић
Сниматељ: Александар Агбаба
Монтажа: Марија Аранђеловић
Реализација: Јасмина Пејовић
Коментари