Либела Рагуса

Дубровник, древни Рагусиум, првобитно град, касније и република, један од најпознатијих градова на Јадрану и Медитерану, егзистира од VI столећа. То је утврђено након недавних археолошких открића остатака бискупске катедрале из VI столећа (савременице Еуфразијеве базилике у Поречу), над којом је у XI настала дубровачка романичка катедрала, а после земљотреса у XVII веку подигнута нова, данашња.

Дубровник и након укидања републике наставља да живи са својим културним наслеђем. То наслеђе, сачувано у разним облицима - архивама, библиотекама пуним значајних докумената за историју Дубровника, али и балканског наслеђа, сопствених литерарних и уметничких остварења током векова, надасве градитеља и клесара зидина и тврђава, цркава и манастира, тргова, звоника, улица, а и палата и вила окружених медитеранским вртовима, представља својеврстан феномен хармоније природе и дела људског духа.

Дубровник је због својих изузетних споменичких и културолошких вредности уврштен у Унескову светску листу културне баштине.

У оквиру културног наслеђа Дубровника, сачувана су и три православна храма, од којих је најстарија црква св. Ђорђа на Посату из 1790. године, црква св. Архангела на Бонинову, из 1837, а уз њу је уређено и православно гробље многих знаменитих личности.

Саборна црква, у самом центру старог града, посвећена Благовештању, из 1872. године, импозантног градитељског здања архитекте Векијетиа, композитног стила, са позлаћеним олтаром и колекцијом веома значајних икона и вотивних дарова, уз црквени Музеј, употпуњује раскош сакралних вредности града Дубровника.

У току је обнова споменичког комплекса Благовештенске цркве и Музеја Српске црквене општине, страдалих у недавним ратним сукобима.

У емисији учествују: Г. Григорије, епископ захумско-херцеговачко-приморски, ставрофор-парох Горан Спаић, ставрофор-парох Славко Зорица, г. фра Томо Лучић, каноник цркве светог Влаха, доскорашњи градоначелник Дубровника, Дубравка Шуица, академик Игор Фисковић, историчари уметности, Божена Попић саветник-конзерватор, проф. др Аника Сковран, проф. Рената Андус, проф. Денис Вокић, Иван Виђен и председник Православне црквене општине г. Растко Барбић.

Уредник и аутор емисије је Маја Сковран, сниматељ Федор Мунижаба, монтажер Горан Митровић.