Досије о... Немоћ истине

Чућемо оне који су ћутали, али сада из једног другог угла, излазећи из оквира општедруштвеног контекста у свет психосоцијалног начина функционисања свести људи који припадају само себи самима.

Њихов начин размишљања је у ствари изазов нама, с ове стране камере, као питање наше спремности, и појединачне и друштвене, да постанемо свесни њиховог постојања. Емисије као својеврстан поглед у страну свих нас још једном отварају питање одговорности и оних појединачних и оних системских за одређене патолошке појаве у нашем друштву којима општим нечињењем и небављењем, нажалост доприносимо, па макар и несвесно. Зато ваља развити свест о таквим друштвеним појавама од којих је лакше окренути главу, него се њима бавити.

У првој емисији, која носи наслов „Немоћ истине", чућемо како размишља човек који је затворен, изолован 18 година, чекао на извршење смртне казне. Од тога четири и по године у оковима само зато што се заборавило да је окован. Зашто над њим никада није извршена смртна казна? Да ли је то прећутно признање његовој тврдњи да није крив? Да ли због тога што важи за најдисциплинованијег и најузорнијег затвореника који за 24 године није направио ни један једини прекршај? Вучко Манојловић данас има повлашћен затворенички статус, одлази на одсуства, викенде проводи код куће. Ипак, за систем овај човек као да не постоји. „Ја сам мртав човек", каже Вучко М. „а опет ми не дају да умрем људски, кад већ кобајаги живим..."

Аутор емисије Оливера Панчић