Позориште у политизованом друштву

Најновији случај покровитељства позоришног фестивала у Нишу само је врх леденог брега уплитања политике и политикантства у сферу културе, односно позоришта. Таквих примера је било и раније, без обзира на то ко је био на власти и каква се културна политика водила и спроводила. Ако је политика вештина могућег, а често и здравом разуму невероватног, шта се онда крије под велом финансијске подршке једном позоришном фестивалу, ако се уопште нешто крије?

Да ли уплитање политике у сферу културе, у овом случају позоришта, нарушава аутономију уметничког стваралаштва, могу ли се позоришни ствараоци одупрети свеопштој политизацији и раслојавању у друштву, на који начин политизација и раслојавање у друштву утичу на позоришне праксе, на по-етику и естетику позоришног стваралаштва... нека су од питања о којима ће бити речи у средишњем делу најновије епизоде серијала Читање позоришта. У разговору учествују глумци Хана Селимовић, Ненад Маричић и позоришна критичарка Александра Гловацки.

У овој епизоди говоримо и о три представе које су однедавно на репертоарима позоришта у Београду и Крагујевцу. Представе Тестирано на људима (Атеље 212) и Лепа Брена проџект (Битеф театар), иако тематски различите, спаја један заједнички именитељ: мада за полазишта имају инспиративне, промишљене и провокативне концепте, обе у крајњем резултату одзвањају значењском, естетичком и поетичком празнином. За разлику од њих, најновија представа у продукцији Књажевско-српског театра, Женидба и удадба по тексту Јована Стерије Поповића, у режији Јане Маричић, врло добар је пример актуализације, реконтекстуализације и осавремењивања класичног драмског предлошка.

Аутор и уредник серијала је Слободан Савић.