У поводу Милана Вукоса

Гомилају се заводљиве направе које смањују напор, а повећавају хаос. Ако је то био вечити сан о ослобођеном човеку, који жури да победи окрутне елементе природе, ми већ одавно живимо у нечувеном благостању из кога нема повратка.

Пре 50 година дошла је у наше крајеве телевизија, као "осми путник", међу невине незаштићене самоуправљаче. Његово неконтролисано размножавање у капитализму и преузимање власти над простим душама, од подрума до тавана, претворило је племениту доколицу радног човека у компулсивну зависност потрошача испразног, бесциљног времена. На крају, тешко је рећи да ли и телевизију као и све друге блиставе цивилизацијске тековине водимо ми, или оне воде нас".

То је ауторски проседе Драгана Бабића који је произишао из тродневног интервјуа са Миланом Вукосом сниманим половином новембра 2008. године. Од почетка до краја, потпомогнута архивским материјалом и редитељским поступком неупадљивог акцентовања оног што се мора запамтити, тече, такорећи у једном даху, животна прича, животна мисао и поука Милана Вукоса.

Милан Вукос, рођен у Крагујевцу, завршио је Филозофски факултет у Београду. Био је уредник листа "Студент", студентски партијски функционер Београдског универзитета, најмлађи Министар за културу Србије (у влади Слободана Пенезића), потпредседник града (у време градоначелника Бранка Пешића); један од оснивача европских и светских културних догађаја Битефа, Бемуса, Феста, Радости Европе; генерални директор РТБ од 1972. до 1985; радну биографију завршио као амбасадор.

* У емисији су коришћени делови из документарних филмова Душана Макавејева "Парада" и Драгослава Лазића "Задушнице" у производњи "Дунав филма".

* Сценариста и редитељ Драган Бабић, сниматељ Војислав Поповић, сниматељ звука Славиша Петровић, монтажер Обрад Поповић, продуцент Добривоје Илић, уредник Бојана Андрић.