Дан када сам одлучио да останем

Филм је снимљен врло покретном камером из субјективне визуре, из позиције учесника догађаја, али користи проседе неуобичајен за документарни филм и ближи је експерименталној филмској форми. И поред тога, будући да не користи литерарну нарацију и не садржи никакве коментаре и дневно-политичку интерпретацију, аутор држи фактографије и узрочно-последичних односа и следа поступака.

Аутор филма Предраг Бамбић користи у филму две врсте филмских архивских материјала: филмске материјале настале током турбулентне последње деценије двадесетог века на простору тадашње Југославије захваћене ратом за сецесију појединих република од федерације који су коришћени као грађа за уводну секвенцу филма која описује претекст догађаја 5. октобра 2000. Други и већи део филма користи филмски материјал настао током масовног протеста тог дана, од раног јутра до касне ноћи, сагледаног у потпуности из субјективне визуре али без икаквих изобличења и интерпретације фактичког следа догађаја који су довели до ескалације, паљења зграде скупштине Србије и потом до пада режима Слободана Милошевића.

Осим што својим проседеом представља аудио-визуелно сведочанство о току једног важног историјског догађаја, филм се одликује експерименталним и cinema-verite приступом. Додатни квалитет је чињеница да је филм комлетно ауторско дело Предрага Бамбића јер је у целости саграђен од визуелних материјала које је лично снимио аутор филма.

Сценарио и режија: Предраг Бамбић