Наука 50: Нано

Шта појам нано означава? Kојим се то поступком слажу атоми? Може ли постојати рачунар од једног атома? Чему су претежно намењени нано производи? Да ли је наноинжењерство коначна граница човекових достигнућа?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово L, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у "Kабали" постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији - па и у свакодневном животу - обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам "магичних бројева" који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

У новој епизоди "Науке 50" аутор серије Станко Стојиљковић на тему нано, разговара са проф. др Ђорђем Јанаћковићем са Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду.

Нанотехнологија је интердисциплинарна наука која укључује физику, хемију, биологију, науке о материјалима, као и широк скуп инжењерских дисциплина. Реч нанотехнологија, користи се као синоним и за науку и за технологију. Kао наука, нанотехнологија проучава физичке, хемијске и биолошке особине молекула и атомских честица. Нанотехнологија је предмет истраживања на свим подручјима људске активности и која ће бити основна наука будућег развијања догађаја у електротехници, медицини, грађевинарству, пољопривреди и свим другим областима. Природа је у сваком живом организму показала и доказала да су нанотехнолошки захвати изводљиви, треба их само пажљиво изучити и опонашати. Осим о историјском развоју у овој епизоди говоримо о кораку даље у области нано технологија.

Аутор серије: Станко Стојиљковић
Уредник серије: Александра Даничић
Монтажа: Владимир Јовић
Режија: Милица Митровић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом