Читање позоришта: Фестивали

Октобар је, као ниједан други месец, пун позоришних фестивала. Отуда аутору серијала Читање позоришта није преостало ништа друго него да, уместо славом већ овенчаних Росинанта и Шарца, узјаше сну подобнију кобилу Монтану и крене на пут диљем наше брдовито-равничарске отадџбине. Да је реч о емисији о филму био би то својеврсни road movie, илити друмски филм, а овако беше којекуде позоришна Србијо.

На 12. међународном позоришном фестивалу ЈоакимИнтерфест у Крагујевцу приказано је седам представа у конкуренцији за награде. Представила су се позоришта из Русије, Пољске, Румуније, Бугарске и Србије. Апсолутни победник била је представа Сонет 66 Шекспира, у режији Кокана Младеновића, у продукцији Мађарског националног позоришта Чики Гергељ из Темишвара.

Новосадско позориште организовало је први Међународни позоришни фестивал језичких мањина света, под покровитељством града Новог Сада, а у оквиру пројекта Нови сад Европска престоница културе 2021. У српску Атину дошла су позоришта из Казахстана, Аустрије, Мађарске, Румуније, Србије и Македоније, а најачи утисак оставила је представа Отело, у продукцији Турског театра из Скопља.

На 25. међународном позоришном фестивалу класике Вршачка позоришна јесен главне награде освојили су Југословенско драмско позориште, за представу Тако је (ако вам се тако чини) редитеља Јагоша Марковића, и Народно позориште у Београду за представе Царство мрака, редитеља Игора Вука Торбице, и Иванов, редитељке Тање Мандић Ригонат.

Какав је данас значај позоришних фестивала и да ли ће опстати у све већој материјалној оскудици која погађа нашу културу?

Аутор и уредник: Слободан Савић