петак, 14. јул 2017, 22:28
Час анатомије: Хуманисти или хуманоиди
Давно је Платон покушао да помири филозофа и полис, филозофско мишљење и "мишљење свакодневице". Сократова судбина показала је да у томе није успео.
Доба просветитељства а онда 19. век и индустријска револуција, чини се да су такође допринели инсистирању на разлици између научног, позитивистичког и уметничког и хуманистичког мишљења. Актуелно доба и скоро глобални систем либералног капитализма акценат стављају на принцип корисног, практичног и примењивог. Са друге стране, неке већ доказане научне теорије поново се доводе у питање, а хуманистика и уметност у домен идеја "без покрића" и као такве бивају баласт за буџете многих земаља.
Час анатомије анализира позицију хуманистичких дисциплина са једне и позитивистичких наука са друге стране. Да ли враћање на неке ретроградне теорије значи да и научно мишљење губи битку пред квазинаучним, а хуманистика и уметност пред кичем? Да ли су у праву они који тврде да је хуманистика изгубила свако упориште и значај? Да ли хуманисти постају хуманоиди верни само једном, аутоматском мишљењу, долази ли доба катаклизми или је могуће, ипак, остварити нови хуманизам и ренесансу?
О томе у студију разговарају теоретичарка књижевности Владислава Гордић Петковић, доктор астрофизике Милан М. Ћирковић и филозоф Иван Раденковић. Допринос теми ван студија дају психоаналитичар Петар Јевремовић, докторка хемије, научна саветница и директорка Лабораторије за радиоизотопе Института Винча Сања Врањеш Ђурић и уметница и професорка Института за уметничку игру Снежана Арнаутовић која је на овогодишњем Белефу имала перформанс Снежана и седам смртних грехова.
Уреднице емисје, Марија Ненезић и Јасмина Врбавац
Редитељ, Милан Јовановић
Autor:
РТС
Учитељи су и ученици, уметници су и критичари, актери на културној сцени су истовремено и аналитичари те сцене. [ детаљније ]
Коментари