Траг у простору: Зелена капија Копаоника

Ушушкана у непрегледним шумама Копаоника, на његовим северозападним падинама, налази се на самом улазу у један од најлепших Националних паркова Србије. Лежи у долини реке Јошанице и њене притоке Самоковке. Јошаничка бања је, чини се помало заборављена, али ће за њу многи и данас рећи.

Сместила се на надморској висини од 550 метара, што је чини једном од највиших бања у нашој земљи. Зато је једноставно зову и "планинска бања". Окружују је и штите шуме букве, храста, јеле, смрче, планиског јавора, врбе, јове, граба, тополе, црног јасена, али је некако највише заступљен црни бор који се још назива и "Бањски борјак", а простире се на површини од око 30 хектара.

Ако томе слободно додамо и најразличитије врсте шумског воћа и лековитих трава, па онда покушамо да замислимо сву ту раскош вегетације, којом је природа даровала овај крај, негде оних касних дана пролећа, биће то слика коју је тешко описати речима. То треба доживети. Треба осетити ту дивљину и тај мир и том лепотом почастити своја чула.

Лековита својства вода Јошаничке бање су позната од давнина. Верује се да су је користили још стари Римљани, а пре њих вероватно и доисторијски становници овог подручја. Прво стручно испитивање лековитости вода Јошаничке Бање датира из 1834. године, када је кнез Милош захтевао да се лековите воде наше земље подробно испитају.

Вода је испитивана на Бечком медицинском универзитету па је том приликом Јошаничка изједначена са водама Рибарске и Брестовачке Бање. После II светског рата Јошаничка бања добија све услове за развој и наставља се њено коришћење у лечилишне сврхе, али ни после много планова и великих пројеката још увек није развијена као право бањско лечилиште високе категорије.

Уредник: Милица Барјактаревић