уторак, 04.04.2017, 00:15 -> 12:53
Европски писци: Спокојни понос Мартина Ејмиса
У оквиру серијала Европски писци, који је за гледалиште Старог континента израдио француски канал Арте, бићемо у прилици да видимо четири документарна једносатна филма који кроз оптику писаца разних националности сведоче о земљама из којих писци долазе и чијим су поднебљем, климом, храном, политичким догађајима, историјском условљеношћу, митовима... предодређени у свом стварању.
Прва епизода посвећена је Енглеској о којој говори писац Мартин Ејмис (67). Ејмис у својој домовини носи од стране књижевне чаршије додељену "титулу" блиткона, што је неологизам за Британски књижевни конзервативац (British literary conservative), јер припада оном кругу писаца који ислам сматрају претњом по западну цивилизацију.
У једносатном филму ког редитељски потписује Марк Кидел, полако се, кроз смирену причу њеног главног протагонисте Ејмиса, разоткривају британски менталитет, склоност ка алкохолу ("Британци пију да забораве славну прошлост своје земље и да поднесу њену садашњу осредњост"), фудбалски хулиганизам ("јефтина копија британског империјализма"), таблоиди ("Енглези су све сировији, а таблоиди само задовољавају те потребе"), а у прилици смо да сведочимо и упоредном прегледу европске карактерологије нација (цитирајући свог оца, угледног књижевника Кингслија Ејмиса: "Енглеска, то је лоша кухиња и добри људи; Француска је добра кухиња а лоши људи; Шпанија су добри људи а лоша кухиња; Италија је добра кухиња и добри људи; Немачка је лоша кухиња и лоши људи").
Редитељ Кидел притом прибегава, у режији овог филма, поступку најбољих документариста, оживљавајући причу свог јунака речитим сликама енглеске рецентне прошлости, стварајући тако, у изражајном смислу, калеидоскоп асоцијација које гледаоца воде у саму срж теме о којој се приповеда, не подлежући изазову једноставности која претпоставља да је за успешан тв програм довољно поставити у столицу занимљивог писца и укључити камеру да би се писац аутопортретисао.
Тихим гласом, после свих опорих и искрених речи о сународницима и њиховим добрим и лошим странама, Ејмис ће, уз слику тешких таласа који се разбијају о стење западне обале Британије, рећи: "Британска националност је за мене извор спокојног поноса".
Мартин Ејмис написао је више од десет романа, од којих су најпознатији "Лондонска поља" из 1989. (преведно на српски, издање Лагуне), и "Новац" из 1984.
Уредник: Бојан Босиљчић
Коментари