Шта су све технологије урадиле за нас: Телфор

Пласман и промет инфомационо-комуникационих технологија изузетно је постао важан за државу јер доноси значајне приходе, док су компаније које се баве овим пословима, у финајсијском смислу, по правилу, најуспешније. Није ни чудно што за ове области у нашој држави влада све веће интересовање, а то се могло и видети, како по темама, гостима, тако и по великом броју посетилаца, на традиционалном научно-стручном скупу Телфору - телекомуникационом форуму, који је одржан 24. пут по реду, крајем новембра прошле године у Центру Сава.

Да би се телекомуникациони системи развијали неопходно је да се развија и инфраструктура једног града, или државе у целини.

Телекомуикациона индустрија је на великој прекретници и стручњаци сада анализирају у ком правцу ће даље да се иде и којим темпом, да би се контролисале све те промене. Стратегија се темељи на чињеници да начин на који се данас стварају мреже убудуће неће бити применљив и по мишљењу стручњака то мора да се промени. То ће се остварити увођењем нових технологија које су већ нашле примену на тржишту, попут виртуализације, софтверски дефинисаног умрежавања и шире примене рачунарства у облаку. Наиме, то је једини исплативи начин да се те нове услуге испоруче корисницима. То су, по мишљењу стручњака, кључне технологије које ће омогућити да се ова визија преточи у стварност.

Занимљива ће бити технолошка револуција у домену пословања предузећа и такозваног вертикалног тржишта, као што су индустрије: нафтна, гасна, транспортна, здравство. Учесници на вертикалном тржишту поставиће много захтева за иновацијама у области телекомуникација.

Много је нових учесника у овој грани индустрије - компанија из области информационих технологија које раде уз мобилне оператере. Резултат тога је знатно повећање броја података у мрежама. Зато мобилни оператери морају имати довољно капацитета за све те податке, којих је све више. У 2020. години њихов број ће бити десетоструко већи него 2015. Оператери имају велики притисак да улажу средства како би подржали све ове услуге. С друге стране, морају имати и адекватне приходе да би економски опстали. Најважнији елемент је могућност препознавања кључних услуга и обезбеђивање високог квалитета тих услуга крајњим корисницима. Само прошле године више од половине интернет саобраћаја коришћено је за услуге видео-записа. До 2020. године ова врста услуге обухватаће седамдесет пет одсто инернет саобраћаја. Зато је изузетно важно да она има адекватну подршку и да се препознају елементи који доприносе њеном квалитету.

Током трајања Телфора, одвијао се и стручни симпозијум истраживача који се баве неуронским мрежама у различитим апликацијама НЕУРЕЛ, теме попут дубоког учења су оне којима се баве најнапредније лабораторија широм света, али и у нашој држави и оне посебно привлаче младе научнике.

У емисији учествују: проф. др Ђорђе Пауновић, председник УО ТЕЛФОР-а проф. др Александар Нешковић, председник Програмског одбора ТЕЛФОР-а; Расим Љајић министар за трговину, телекомуникације и туризам Републике Србије; дипл. инж. Предраг Ћулибрк, генерални директор "Телеком Србија"; Аслам Азфар, NOKIA, BELL LABS; дипл.инж. Натали Делић, VIP; проф. др Зоран Јовановић, декан Електротехничког факултета, Универзитета у Београду; Масимилиано Манели, OHDE&SCHWARZ; Милена Матић, ERICSSON; проф. др Ирини Рељин, помоћмик министра у Министраству за трговину, телекомуникације и туризам; проф. др Петар Ђурић, декан Electrical&Computer Engineering, Stony Brook University, NY; проф. др Љиљана Милић, главна уредниица жиунала Телфор.

Ауторка серије је Оливера Косић, монтажер у овој емисији био је Зоран Поповић, организатор Слободан Богдановић.