Физичка хемија: Конференција у Београду

Према легенди, први физикохемичар је био Архимед када је мерењем густине утврдио да круна његовог владара није од чистог злата.

Крајем деветнаестог века, темеље модерној физичкој хемији поставили су Аренијус, ван Хоф, Оствалд и Нерст. У Енглеском говорном подручју пионирским радовима истакао се Гибс који је 1867. објавио чувени чланак "О равнотежи хетерогених процеса" у којем је увео појмове слободне енергије, хемијског потенцијала, правила фаза, основне концепте модерне физичке хемије.

Познати истраживач Гилберт Луис је рекао кратко и једноставно: "Физичка хемија је све што је занимљиво," а то се и видело на последњој "Међународној конференцији о фундаменталним и примењеним аспекитима физичке хемије", одржаној крајем септембра у Београду.

О најновијим достигнућима из различитих области у чијим су основама физичко-хемијски принципи у емисији говоре проф. др Драгица Минић, проф др Гордана Ћирћ Марјановић (деканка Факултета за физичу хемију), Гај Шмиц дугогодишњи пријатељ српских научника, који живи и ради у Белгији, потом Елмар Кристоф Фукс из Холандије, који се бави одрживим воденим технологијама у Леувардену. Међу научницима који радо долазе на овај научни скуп физико-хемичара је и госпођа, Тереса Ковалска. Занимљиво је да професорка Ковалска, говори српски језик иако га никада званично није учила. Пре много година један њен рођак је био дипломата у бившој Југославији и она је била у прилици да, боравећи тада неколико месеци у Београду, савлада и да касније користи скрпски приликом сваке посете Београду.
Посебну пажњу скренули су наши научници који раде у другим европским државама попут Катарине Новаковић (Енглеска), док је први пут на овој конференцији гоствао и Недад Рос из Хрватске.

Ипак, предавање професора Дејвида Паркера привукло је интересовање свих присутних учесника конференције. Овај професор, са Универзитета у Дарaму у Енглеској, заједно са својим колегама из Њукасла и Бостаона у Сједињеним Америчким Државама, ради на истраживању и развоју такозваних контрасних агенаса, који су изузетно корисни за примену у дијагностици.

Дејвид Паркер: "Ми проучавамо системе који се углавном користе у магнетној резонантној томографији. То је техника коју лекари користе за дијагностиковање болести. Многи људи су се подвргли оваквом скенирању у болницама, што рендгенологу, а потом и лекару, помаже да истраже пацијентово тело посматрајући воду у његовом организму. Бавимо се развојем нових хемијских система од нуле и они ће моћи да се региструју током магнетне резонантне томографије уз воду. Ова хемијска једињења се дају пацијенту, то јест, у нашем случају, животињи, а затим ми пратимо њихову учесталост појављивања, то јест карактеристичан спектрални потпис, и дистрибуцију воде. Пратећи кретање ових једињења, добијамо и податке о температури делова тела које посматрамо и њихове PH вредности. Уместо да, као досад, посматрамо само дистрибуцију воде, ми добијамо и податке о температури и PH вредности. Надамо се да ће радиолози захваљујући томе временом моћи да добију мапе PH вредности организама и температурне мапе, уз преглед дистрибуције воде. То ће им бити од велике помоћи. Упалу у организму, на пример, болест јетре, хепатитис, било коју врсту фиброзе јетре или бубрега, често прати повишена температура, али само локално. Кад би лекар ту температуру могао локално да уочи, могао би да региструје област повишене температуре, то јест место где болест напада. Што се PH вредности тиче, њено смањење може бити везано за болест бубрега или за канцерогено ткиво. Сматра се да PH вредност опада тамо где постоји канцерогено ткиво. Дакле, кад бисмо у посматраном делу организма приметили истакнуте области у којима је PH вредност нижа, то би можда био показатељ тумора и то би било од велике помоћи приликом њиховог дијагностиковања."

Уредница је Оливера Косић, а реализатрка Меланија Филповић.