Трезор: Сећања

85 година од рођења српског и светског археолога Драгослава Срејовића

Драгослав Срејовић (Крагујевац, 8. октобар 1931 - Београд, 29. новембар 1996). Професор Срејовић водио је археолошка ископавања на 67 локалитета у Србији, Босни и Црној Гори, написао око 200 научних радова, 20 монографија и посебних публикација и десетак мањих и већих каталога и водича. Неколико Срејовићевих сензационалних открића пренеле су све светске агенције: Лепенски Вир, архиволта са натписом Фелиx Ромулиана, царски маузолеји и 99 златника код Гамзиграда, Галеријев порфирни портрет, златни накит у Шаркамену. Драгослав Срејовић постао је дописни члан САНУ 1974. године, редовни 1983. године; био је управник Одељења друштвено-историјских наука САНУ; управник Галерије САНУ и један од потпредседника ове угледне установе.
Занимање: научник - прилог садржи неколико сачуваних изјава Драгослава Срејовића које су снимале својевремено Редакција за децу (за Двоглед, 1968) и Школска редакција (за Мали програм, 1986)
- Произведено 2010, Редакција за историографију

Облутак - По жељи великана светске археологије академика Срејовића прича о облутку је снимљена је септембра 1996, у Српској академији наука када је он већ био потпуно свестан своје болести. Та прича коју је он носио у себи управо је по његовој жељи била испричана уместо последњег интервјуа.

- Учесници: Драгослав Срејовић, саговорник Ксенија Стојановић
- Реализација: Снежана Родић Синђелић, Светлана Перовић, Васко Васовић, Тихомир Дукић, Ксенија Стојановић
- Емитовано децембра 1996, Редакција документарног програма, уредник Божидар Николић; репризирано 27.11.2007. у "Трезору"

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом