Уметност у Великом рату: Музика у Великом рату

Мини серијал "Уметност у Великом рату" започињемо причом о Музици. Уредник ове емисије је Невена Младеновић Благојевић, аутор стручног текста Маја Васиљевић, сценариста Биљана Максић, директор фотографије Бојан Ракић, извршни продуцент Биљана Иванић а редитељ Драган Маринковић.

Поред незобилазне приче о Маршу на Дрину, песмама "Тамо далеко" и "Креће се лађа Француска" биће представљене и недовољно познате чињенице до којих се дошло у току истраживања архивске грађе и припреме за ову емисију. Као што је уобичајено за војне музичке саставе, а посебно за њихову активност у рату, првенствено се инсистирало да доприносе очувању духа војске. Врховна команда Српске војске инсистирала је на очувању културног и политичког идентитета не само услед одласка са своје територије, већ и неизвесне будућности у којој је било неопходно неговати културно сећање, те тако 6. марта 1917. стиже наређење да је због: "доброг расположења и одушевљења које код војске изазивају наступи војних музика, потребно бар једном недељно слушати војну музику."

То је био само један део деловања војних музика, међутим, други, и за нас данас занимљивији јесте дипломатска улога оркестара кроз концертирање. Мало је познато да су тадашња два оркестра "Музика Краљеве гарде" и "Музика Коњичке дивизије" одржала велики број турнеја по иностранству, који је и за данашње оркестре незамислив. Париз, Тулуз, Марсеј,Тунис, Алжир само су нека од њихових одредишта где су одржани врхунски концерти са програмима класичног репертоара.

Историчари су се углавном бавили боравком српске војске на Крфу, али мало ко се заинтересовао за нашу војску која је била у Бизерти. А према неким подацима било их је између десет и тринаест хиљада. Тамо је боравила и веома активно концертирала Музика коњичке дивизије, на чијем челу је био Драгутин Ф. Покорни. Телевизијска екипа Школске редакције обишла је Крф али и Тунис и Бизерту и прелепим кадровима који су снимљени на овим местима обогатила емисију "Музика у великом рату".

У емисији играју: Љубомир Бандовић, Тихомир Станић, Милан Милосављевић, Миодраг Крстовић, Марија Вицковић, Марко Јеремић, Драган Вучелић.

 

 

 

 

 

 

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом