понедељак, 27.10.2008, 17:30 -> 12:10
Традиција са Пештера
Сурова клима на Пештерској висоравни, са дугим, снежним зимама и кратким жарким летима, идеална је за сјеничку праменку - овцу која је заштитни знак овог подручја. А само са овог подручја Србија би могла да заштити географско порекло неколико производа попут сјеничког сира, сјеничке говеђе пршуте и овчје стјеље и тако их пласира на тржиште са знатно већом ценом. Али тај пут је за Србију још увек тежак и дуг, и док наша земља то не уради, упознаћемо вас са каквим благом располажемо.
Нашу серију почињемо причом о сјеничком сиру у који се слила сва природа Пештера, вода, ваздух, ветрови, трава, ароматично биље и још много тога. Иако тајна припреме више не постоји, јер су генетичари давно открили мистериозну игру микроорганизама, овакав сир може да се направи само на Пештерској висоравни и у Сјеници. А кад се направи, чува се у дрвеним качицама или у траповима, који постоје више од пола века и у којима се сир никада не квари.
У Европској унији, производи са заштићеним географским пореклом имају 80% већу цену од стандардних и сматрају се покретачем економије и турзма региона из кога потичу. И док је у Италији, само у току 2003 године, њихов промет износио око 8 милијарди евра, а упослио је око 350 000 људи, пештерски сир тешко одлази даље од Сјенице. Иако се сви диве његовом укусу обично завршава на трпезама оних који га праве или њихових рођака и пријатеља.
Уредник Александра Шарковић
Коментари