Човек - чудо природе: Мали освајачи

Шта је томе претходило? Како је настао говор? Колики је мисаони напор био потребан да човек од немуштих звукова и слогова почне да склапа разумљиве реченице?

Потрага за сопственим идентитетом је процес који траје цео живот, али предуслов те неизвесне пустоловине представља већ почетак комуникације са околином и први плач тек рођеног детета. Са овладавањем појединим вештинама, у које спада и гугутање, човек залази у процес учења.

Неуробиолози су сложни у оцени да деца уче спонтано, готово аутоматски. Ако одрастају у средини која подстицајно делује на њих, њихове могућности су огромне. Само захваљујући љубави и сталној бризи, слажу се, долази до афективног везивања, а без тога нема ни учења.
На звук бебиног плача код мајке се лучи хормон окситоцин, познат као "хормон везивања", док сисањем, преко мајке, дете стиче неопходан осећај поверења у друге.

За разлику од животиња, порив за учењем је наш најважнији инстинкт. Учење се условљава такозваним неуронима огледала у мозгу, што је откриће, како наводе научници, равно дешифровању људског генома. Неурони огледала морају се активирати у најранијем детињству, и може их покренути само људско биће, никаква механичка нити електронска напарава, телевизија, на пример.

Ипак, наука још увек не зна како настаје смислен говор, али се зна да и гугутање и цика код детета имају кључну улогу. Милијарде неурона том приликом "вапе" да успоставе везе - учењем. Усвајање граматике нема никакве везе са методом покушаја и погрешака, што представља основу учења. Јер, дететов мозак од самог почетка препознаје "правила". Чим интуитивно разложи реченицу на саставне делове, дете уме и да је склопи. Способност говора је урођена, али оно ће научити да прича тек у интеракцији са другима.

Уредник је Невена Тодоровић.