Трезор: Најгледанији Трезори у 2015.

Уметница врањанске песме, Сећање на Зору Дремпетић - двадесетосма емисија серије Док је света и века - Зора Дремпетић, интерпретаторка врањанских песама, рођена је у Белој Паланци 1.августа 1927. године, одакле са родитељима, још као беба, долази у Београд. Љубав према песми понела је из куће где се много певало и свирало. По завршетку Гимназије, прикључује се позоришту и са успехом наступа у представама, нарочито у "Коштани", што је доводи до Радио Београда. Музички стручњаци Властимир Павловић Царевац, Душан Радетић и Ђорђе Караклајић били су одушевљени њеним гласом. Чувши је како пева врањански мелос, Царевац је први пут одустао од свог правила да певач пева песме из краја одакле је рођен. Зора и фомално полаже аудицију 1952. године и постаје вокални солиста Радио Београда. Већ наредне године, певала је за филм "Циганка" у режији Војислава Нановића што је још више допринело њеној популарности. Тако је за бугарски национални радио снимила две плоче. Крајем седамдесетих, Зора Дремпетић све ређе прихвата позиве за јавне наступе схвативши да долазе нова времена, другачија од оног у коме су глас и интерперетација били најважнији адути и на основу чега се процењивало да ли је неко певач или би то само желео да буде. Током своје каријере снимила је свега неколико грамофонских плоча, а у Звучном архиву Радио Београда данас је сачувано само 25 Зориних снимака. Умрла је 2. маја 2013. заборављена од многих. Ипак, њена интерпретација ће остати вечита школа за певање врањанских песама. О животу и музичком раду Зоре Дремпетић разговарали смо са Сашом Јаношем, музичким уредником Радио Панчева коме је Зора дала једини интервју од како се повукла са музичке сцене, за његову емисију "Песма и прави певачи", 2004. године.

- Учесници: Саша Јанош, саговорник Сандра Милошевић
- Сценариста и водитељ Сандра Милошевић, сниматељ Андреј Оштрбенк, асистент сниматеља Иван Васиљевић, сниматељ звука Гордан Јовић, расветљивач Младен Перић,организатор Јелка Гук, монтажер Ана Ђурковић, монтажер реализатор Бранислава Петровић, уредник Бојана Андрић
- Премијерно емитовано 9. априла 2015, репризирано 29.06.2015, Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић.

Уторак, 12.04.2016. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": Упознајте љубитеља позоришне уметности, младог фармацеута Марка Ристовића, а по његовој жељи снимак представе "Родољупци"

Извор позитивне енергије - Пре нешто више годину дана "Трезору" се јавио верни гледалац Марко Ристовић, тада студент фармације из Ужица, а сада већ дипломирани и запослени фармацеут у своме родном граду. Велики љубитељ позоришта и телевизије, "Трезора" и архиве. По сопственим речима за шест година београдског студирања позориште је посећивао најмање два пута недељно и погледао преко 600 позоришних представа јер му, како каже, позориште представља неисцрпан извор позитивне енергије, својеврстан начин едукације, а на неки начин и провода. И данас, када више не живи у Београду, долази редовно једном или два пута месечно како би погледао нове представе. Најлепши вечерњи излазак по сопственим речима нашег госта је одлазак у позориште, које редовно посећује и у свом родном граду. На нас је дефинитивно оставио јак и позитиван утисак, а у наставку за Марка Ристовића и позоришне сладокусце, ево снимка позоришне представе Родољупци, Јована Стерије Поповића у режији Дејана Мијача.

- Учесници: фармацеут Марко Ристовић, саговорник Бојана Андрић
- Уредник истраживач Милена Јекић Шотра, Сарадник-сниматељ Милена Марковић, монтажер Мирко Крстески, графичка обрада Милена Марковић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 31.01.2016, премијерно емитовано 07.03.2016; Редакција за историографију.

Родољупци, први део - Снимак првог дела представе Југословенског драмског позоришта у Београду (позоришна премијера 31.05.1986). Представа је добила више награда на југословенским позоришним фестивалима. Догађаје из 1848. године, револуцију или буну, и контрареволуцију, што су потресли велики део Европе и довели у питање све дотадашње животне вредности, Јован Стерија Поповић је на свој шаљив и оштар начин описао или још боље представио у комедији Родољупци чија се радња одвија у малој банатској вароши. Априла те године Стерија је дао оставку на службу у Србији. Претходно је 11. марта предложио Влади да се у Србији укине цензура. У предговору за Родољупце Стерија је написао да догађаје у позорју није измислио, него је све што се у њему збива, па и речи и изразе, узео из живота и новина, тако да ће се читаоци и гледаоци зачудити кад у својој средини, у своме миљеу, наиђу на Смрдиће, Шербулиће, Жутилове, малограђане, као и на остале ватрене и ревносне "родољупце" и "патриоте".

- Улоге: Војислав Брајовић, Дијана Шпорчић, Војка Чордић, Бранислав Лечић, Мирјана Карановић, Милош Жутић, Милан Гутовић, Михаило Јанкетић, Бранко Цвејић, Боривоје Кандић
- Писац Јован Стерија Поповић, сценограф Миодраг Табачки, костимограф Биљана Драговић; ТВ реализација: продуцент Милорад Бајић, главни организатор Будимир Шаренац, техничко вођство инж. Љубомир Јелић, тон мајстор Драган Слободановић, слика Милан Рајковић, Слободан Стевановић, вођа екипе расвете Јанез Древеншек, реализатор светла Драгомир Ђорђевић, камермани Мирослав Аврамовић, Бранислав Кузмановић, Љубиша Јовић, Андра Полети; видео миксер Драган Ковачевић, позоришна и ТВ режија Дејан Мијач
- Позоришна представа снимљена 20.06.1987, премијерно емитовано 05.03.1989; репризирано у "Трезору" 22.06.2004. и 07.03.2016.

Уторак, 12.04.2016. на РТС 3

Избор из ранијих "Трезора": Разговор Бранке Криловић са ТВ критичаром Феликсом Пашићем, затим први део његове емисије о глумици Неди Спасојевић

Кога боле звезде - разговор са Феликсом Пашићем (1939-2010). Реприза из ауторског циклуса ТВ критичари Бранке Криловић, која је публицисту, критичара и ТВ аутора Феликса Пашића, представила тада овим речима "Реч о најшармантнијој персони новинарског и позоришног естаблишмента. Спреман и талентован за више медија, највише је чини се оставио телевизији, у којој је од 1976. године. Документарни серијал Међутим, портрети српских глумаца, емисија Овидије из Граба (награђен у Монте Карлу 1985), каљење културног новинарства у емисији Петком у 22 код Зоре Кораћ... Ко би рекао да ће се као документариста у једном тренутку самоукинути. Сада је активни слободњак чија се ТВ критика чита пажљиво и са стрепњом. Уместо оцена даје звезде, али и то зна да боли.''

- Учесник Феликс Пашић, саговорник и аутор Бранка Криловић
- Премијерно емитовано 20.07.2004, репризирано 13.07.2006; Редакција за историографију

75 година од рођења глумице Неде Спасојевић (16. април 1941 - 16. јул 1981)

Неда Спасојевић, први део - Грађа за две документарне емисије о Неди Спасојевић прикупљена је и снимљена почетком 1999. у Редакцији Документарног програма. Емисије су монтиране седам година касније, 2006. у Редакцији за историографију. У међувремену, отишли су са овога света неких од оних који су у зиму 1999. сведочили о Неди Спасојевић. Доснимљена су сећања професора Предрага Бајчетића. Коришћени су делови емисије ТВ сцена, из 1992. године. О позоришним улогама Неде Спасојевић готово да нема другог трага осим на фотографијама. Сачуване су, срећом, највећим делом телевизијске драме и филмови у којима је Неда Спасојевић играла. Сачувани су њени филмови. Али, пре и после свега, остала су сећања. Емисије су илустроване одломцима телевизијских драма и филмова у којима је играла Неда Спасојевић.

- Учесници: Марко Николић, Здравко Шотра, Ксенија Јовановић, Раде Марковић, Предраг Бајчетић, Србољуб Милан, Михаило Јанкетић, Надежда Вукићевић, Милош Жутић, Зоран Ратковић, Рената Улмански, Оливера Марковић, Зоран Христић, Драган Николић, Слободан Стојановић, Никола Јефтић, Јован Христић, Јован Милићевић, Арсеније Јовановић, Љиљана Крстић, Марија Црнобори, Јелисавета Саблић, Гордан Михић, Никола Рајић, Александар Ђорђевић, Љубомир Драшкић, Петар Краљ, Војислав Лукић, Братислав Грбић, Добрила Стојнић, Љубомир Симовић, Исидора Минић, Татјана Лукјанова, Мирјана Живковић, Бранимир Минић, Славољуб Стефановић Раваси.
- Сценариста Феликс Пашић; сниматељ Зоран Синђелић; монтажер Марко Драгојевић; редитељ Милан Кундаковић
- Произведено 1999/2006, Редакција документарног програма и Редакција за историографију; премијерно емитовано у "Трезору" 06.05.2016; реприза 13.07.2006. и 18.05.2010.