Пинк пантери

Према подацима Интерпола, Пинк пантера има више стотина, сви су са простора бивше Југославије, углавном из Србије и Црне Горе. Њихов плен је већи од 260 милиона евра. Анализирајући њихове акције, истражитељи су уочили да су пљачке необично добро испланиране и да су изведене са готово војничком дисциплином и прецизношћу. Пљачке Пантера трају највише до 60 секунди, нигде није било убијених и тешко повређених, што је допринело позитивном имиџу групе.

Пинк пантере већина обичних људи доживљава са симпатијама. Међутим, да ли су они заиста савремени Робин Худови који отимају драгуље арогантној светској елити или су још једна изгубљена генерација са Балкана?

У истраживачко-документарној емисији о Пинк пантерима екипа РТС-а је пратила трагове "ружичастих шапа". Истраживање је трајало 6 месеци, а осим у Србији, емисија је снимана у Лондону, Лиону, Паризу...

Ексклузивно за РТС, своја сазнања о Пинк пантерима су први пут јавно саопштили шеф радне групе при Интерполу у Лиону и шеф француске специјалне полицијске бригаде. Осим полиције о Пантерима су говорили адвокати, породице, пријатељи, јувелири, али и прави крадљиваци дијаманата који екслузивно описују пљачке у којима су учествовали.

Занимљиво је да се према сазнањима до којих је екипа РТС-а дошла прво пронађе купац за накит, а тек онда се организује група момака са Балкана која има задатак да га украде.

Наравно, пљачкаши готово никада не знају ко су им послодавци, јер се све организује тако да они контактирају само са својим земљацима који их припремају за крађу или пљачку и после завршеног посла им исплате договорену суму, често десетоструко мању од вредности плена.

Тако се испоставља да су Пинк пантери заправо само извршиоци наручених крађа који, мотивисани жељом да побегну од сиромаштва, бирају романтичну понуду да живе као у филму. Међутим, тај филм углавном нема 'хепи енд'.

У емисији су приказани снимци сигурносних камера које су забележиле њихове најчувеније пљачке. Такође, поједине пљачке су играно реконструисане.

Ауторски тим емисије: Душан Војводић, уредник, сценариста и редитељ, Ивана Маричић, коуредник, Милина Тришић, монтажер и коредитељ, Дарко Станојев, сниматељ.