Будућност историје Балкана

Могу ли историчари из бивше Југославије да се сложе о заједничкој новијој историји?

Познато је да ђаци са две стране границе, између било које две државе бивше Југославије, историју уче не само из различитих уџбеника, већ је та историја врло често потпуно супротна.

Разлог тога је дубоко неслагање историчара о томе шта се догађало на простору бивше Југославије.

Како је могуће да се људи баве истом науком, да су им резултати различити и да сви мисле да су у праву? Да ли ће арбитражу о том случају обавити историчари из других научних средина и да ли ће њихово виђење историје Балкана бити подједнако добро, односно лоше за све локалне историчаре, или ће неки народ и његови историчари у тој анализи бити мање задовољни?

Та питања посебно су дошла до изражаја током рада на пројекту америчког историчара Чарлса Инграоа Сучељавања југословенских контроверзи, на коме су сарађивали историчари из целог региона, али је, на крају, одређени број њих исказао незадовољство резултатом.

О тој теми, у емисији Око, говоре историчари Момчило Павловић и Миле Бјелајац, а из Загреба укључује историчар Иво Голдштајн.

Емисију води Зоран Станојевић.

Око Око

Autor:
Горислав Папић, Стеван Костић, Драгана Игњић

Сваког радног дана у 18:25 - најактуелније политичке, спољнополитичке, економске и друштвене теме. Најзанимљивије приче о култури, најатрактивније репортаже. [ детаљније ]

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи