Пут победника: Јеленин завет

О мрачном поглављу историје и страдању српског народа прича јер је то, како сама истиче, њен дуг прецима. Брата Илију никада није престала да тражи. То је завет који је дала мајци.

Јелена Бухач Радојчић рођена је у 1934. године у селу Јабланац, поред Јасеновца. Формирањем НДХ, Независне Државе Хрватске, у априлу 1941. почело је и покрштавања Срба, као део геноцидне политике усташког режима. Међу покрштеним била је и Јеленина мајка Ана.

Сећа се да су Усташе долазиле у село и мештанима одузимали чамце, како не би прелазили у Босну, и да се причало да ће их ускоро побити. Зато су Срби уз помоћ партизана побегли из Јабланца. Суседно место Млака, доживело је страшну судбину. Ту се налазио и њен брат Душан који је био код бабе и деде. Они су страдали.

Јелену су са мајком и браћом Живком и Илијом спровели до логора Стара Градишка, који је био у оквиру комплекса Јасеновац.

Не сећа се колико је времена провела у логору али страшне сцене памти.

Сећа се и жене у белом која је почела да одводи децу из логора.

Била је то Дијана Будисављевић, аустријанка удата за Србина. Она је са групом сарадника организовала највећу акцију спасавања деце током Другог светског рата.

Јелена је током Другог светског рата изгубила брата, оца, баку, деку и око деведесеторо рођака. Са братом Живком и мајком наставила је живот после ослобођења. Удала се, засновала породицу. Данас је и прабака. Већ неколико деценија је активна у Удружењу логораша и потомака "Јасеновац" у Београду.

Брата Илију никада није престала да тражи.

Аутор и уредник: Биљана Бојковић 

Сниматељ: Милош Митровић

Монтажа: Весна Грба