Сузе Козаре

Козара је планина која много памти, а понајвише 1942. годину јер је тада гледала највеће зло у својој историји. Никада, од како постоји, Козара није била толико натопљена крвљу као у лето те кобне 1942, када је организована немачко-усташка офанзива на Козару, у којој је страдало 9921. партизан и на хиљаде цивила, међу којима је свако четврто било дете.

Они који су преживели ту офанзиву заробљени су и депортовани у усташке логоре. Највише их је завршило у комплексу логора Јасеновац, а део њих је затворен у логоре у тадашњој Босанској Дубици и у Циглани код Приједора.

Независна држава Хрватска је једина у људској историји имала и логоре за децу, у којима је убијено или уморено глађу преко 23.000 српске деце. Осим Јасеновца, логори за децу постојали су и у Старој Градишки, Сиску, Јастребарском, Млаки, На Пагу, Јабланцу и у Горњој Ријеци код Крижевца.

Сваки трећи становник Козаре није преживео Други светски рат, а у многим местима на Козари, годинама после рата није било ниједног ђака стасалог за школу нити иједног младића стасалог за војску.

Од 1967. године Козара има статус националног парка који се простире на близу 4000 хектара. Козара је стара, громадна планина и чини део венца динарских планина. Ова планина је некада била полуострво у Панонском мору и можда се ту крије једна од одгонетки откуд толико водно богаство на Козари која на сваки квадратни километар има по један активни извор. На Козари извиру три реке: Мљечаница Бијеле воде и Црна ријека, а ова планина је омеђена Савом, Уном и Саном.

Недавно је покренута иницијатива да се Козара прогласи ваздушном бањом јер су досадашња истраживања и искуства показала да ова планина благотвнорно делује на људе који имају проблеме са респираторним и кардиоваскуларним обољењима.