Крф – уметност разумевања

Били су то чланови војног оркестра Друге моравске дивизије, а кажу, покопани су са својим инструментима. Причали су, потом, стари Грци, да, када ветар дуне са Пантократора, изнад села, могу лепо да чију тужну мелодију песме „Тамо далеко”, као да је тај оркестар свира…

Тако је сећање на све оне песме, чежње, туге, стрепње и радости, остало као траг боравка Срба на острву, током две године Великог рата. Постали су и неисцрпна инспирација ствараоцима, дирљиве, готово измаштане приче о јунацима – онима који тугују далеко од својих најближих, и спремају се за повратак на ратишта. И онима који их, у родном крају, злочинима измучени, често, узалуд чекају.

Много их је остало на Крфу. Нису пребројане све хумке, ни пронађени сви гробови. Али, остала су та предања, па ако и није све у њима потпуна истина, ако је машта додала збиљи нову форму, она јој није поништила суштину – да је ова војска била чврста и храбра у рововима и задивљујуће благородна према пријатељима у туђини.

И ове године, на Крфу - острву спаса, које је од 1916. до 1918. било седиште српске државе, краља, владе и парламента, Крфско друштво грчко-српског пријатељства и Удружење „Света Србија”, организовали су „Дане српства” – у славу својих предака, јунака и мученика, и у част Крфљана који су им били добри домаћини.

Духовним и културним програмима, заједнички поручују да су достојни дела својих предака а да се пријатељство два народа, настало у тим тешким годинама, негује и продубљује.

Уредник: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Перић

Монтажа: Горан Дамљановић