Пруга једне младости

Тек 1951. Привредни савет Владе ФНРЈ је одобрио садашњи правац пруге Београд-Бар и наредне године је почела изградња на деоницама Ресник– Ваљево и Титоград–Бар. Ускоро ће се радити и од Прибоја ка Пријепољу, али кратко, јер се већ 1958. сви радови – обустављају.

Од 1971–1976. пругу је градило око 12 500 бригадира, акцијаша, међу којима је било и 200 пионира.

Омладинске радне бригаде су оствариле 1 200 000 радних сати, а заједно са младима из Југославије, у изградњи су учествовали и акцијаши из Велике Британије, Данске, Јордана, Јемена, Канаде, Кеније, Мађарске, Норвешке, Пољске, САД-а, СССР-а, Палестине, Сирије, Финске и Француске.

У Пријепољу, 11. јула 1971, свечано је отворена Омладинска радна акција „Београд–Бар”, а не треба заборавити да је омладина иза себе већ имала искуство и важан удео у изградњи пруга широм Југославије: Брчко–Бановићи, Шамац–Сарајево, Никшић–Титоград, Кучево–Бродице… Укупно 16 краћих или дужих саобраћајница.

Пруга Београд–Бар, једна од најзначајнијих железничких пруга, и једна од најмлађих, била је понос читаве Југославије – али, пре свих, понос оних који су је пројектовали и градили.

Сматра се најтежом у Европи – дуга је 476 километара, а у тунелима јој је готово четвртина. Чак ју је и британски „Гардијан” сврстао у десет спектакуларних светских пруга, а остало је забележено да је пројектна документација за поједине деонице рађена на основу авионских снимака, јер другачије није могло.

Писак локомотиве и клопарање вагона, оживели су неми простор планинских кланаца и висова, отворили су се нови видици, а она парола „ми градимо пругу – пруга гради нас”, заиста је имала смисла и пуну потврду.

Уредник серијала: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Перић

Монтажа Горан Дамљановић