Гастрономад

Преци Мађара населили су Панонску низију пре више од хиљаду година. Велике равнице биле су савршене за пашњаке за стоку и коње. Сада је већ готово цела степа претворена у обрађена поља, али пастирски корени Мађара могу се видети у њиховој кухињи богатој месом и млечним производима. Паприка је омиљено мађарско поврће. Сушена на отвореном и ситно млевена незаобилазан је зачин кобасицама, супама, сосовима, гулашу и неким колачима. Јелима даје карактеристичан укус и црвену боју, а својим раскошним лишћем украшава вртове. Свежа се једе у салатама или печена. Може да се маринира или пржи са месом и поврћем. Дуго се знало само за љуту паприку, а слатка је почела да се узгаја пре стотинак година. О њеној популарности сведоче и фестивали паприке које организују Мађари, као и музеји посвећени овој биљци.

Гулаш је претежно мађарско јело од меса и лука прженог у сосу од паприке. Дошло је и до мале збрке око назива, јер се ово јело у Мађарској зове перкелт. Слична јела су и паприкаш и гулашлевеш. Све је почело од пастира, који су напасали краве или коње по мађарским степама. Реч чикош знаци пастир коња, а гулаш је на мађарском пастир блага. Некада је основна опрема пастира био глинени, а касније бакарни или гвоздени котлић. У њему су кували густа месна и рибља јела, која су временом почели зачињавати паприком. Панирани комадићи меса, након бацања на врућу маст, добијали су благо загорели укус. Одатле назив перкелт, који потиче од речи која значи пржити или пећи. Гулаш се често послужује с киселом павлаком, кромпирима или тестенином. Многе су верзије овог јела. Паприкаш су комадићи меса у густом сосу од паприке и павлаке, а гулашлевес је пастирска чорба са додатком кромпира и другог поврћа, код нас позната као чобанац.

Наш гастрономад Катарина Петровић Каја дочараће нам мађарске укусе кроз два традиционална специјалитета - мађарски гулаш од поврћа и чорбу од вишања. Пријатно гледање!