Рукама смо исплеле пензију

Овог месеца навршило се 60 година од како је Добрила Смиљанић први пут закорачила у тада забито село Сирогојно, које је потом уздигла, препородила и у њему створила један од српских брендова који су освојили свет.

Добрила није променила само Сирогојно већ и животе стотине жена из ужичког краја којима је пружила шансу да раде и зараде.

Златиборске плетиље плеле су успут, неговале децу и плеле, бринуле о домаћинству и мотале своје клупко живота, ишле за стоком са иглама у рукама, туговале и плеле. Живеле су и остариле са иглама и пензију стекле плетући. Сваки комад одеће који је креирала Добрила Смиљанић, осим њеног потписа носио је и потпис плетиље, а већина њих није ни знала да су њихове џемпере и јакне носиле: Ненси Реган, Раиса Горбачов, Јованка Броз, Лив Улман, Софија Лорен итд.

Овог месеца делегација Европске уније у Србији установила је сталну награду која носи име „Добрила”, а прво признање припало је управо Добрили Смиљанић која је ушла у 91. годину живота.

Друга прича у новом издању Квадратуре круга снимљена је у породици Јевђић из Расне код Пожеге у којој се труба оглашава више од једног века.

У тој фамилији труба се сели из руке у руку и преноси са оца на сина.

У четвртој генерацији Јевђића, три брата свирају трубу, а њихов капелник Дејан освојио је све што се од признања могло освојити у Гучи и стао раме уз раме са најбољим мајсторима трубе у Србији.

Уредник: Бранко Станковић

Сниматељи: Гојко Деспотовић, Дарко Бурсаћ

Монтажа: Марија Баронијан Шашић