Православци у Албанији, први део

Готово сваки четврти становник Албаније данас се изјашњава као православац. Православце у Албанији не чине само Срби, Цинцари и Македонци већ и велики број Албанаца.

До пре једног века хришћани су били већинско становништво у Албанији, православци су тада чинили две трећине, а католици једну трећину од укупног броја хришћана у Албанији.

Већинско становништво у Скадру и северу Албаније све до краја Првог светског рата чинили су Срби који су оставили бројне трагове у том древном граду. Уз реку Бојану и данас стоје остаци Цркве Светих врача Сергија и Вакха, коју је још 1205. године саградио српски краљ Балша Први, а обновила Јелена Анжујска у 13. веку. У тој цркви почива пет српских краљева из владарске династије Балшића који су били краљеви Зете и српских поморских земаља и који су столовали у Скадру.

У тврђави у Скадру налазе се остаци Цркве Светог Стефана, којој су Турци, након заузимања Скадра дозидали минарет и претворили је у џамију.

Један од најстаријих храмова у Албанији који су подигли српски владари налази се на југу Албаније у Москопољу. То је Црква Свете Петке коју је подигао Јован Балшић 1135. године, а обновили Дејановићи који су управљали Корчанском републиком и северним делом Косова и Метохије.

У камене дефтере Берата, града који се три века звао Белиград и Арнаутски Београд, уписали су се и Срби. До данас је остала сачувана црква коју је у Берату саградио краљ Милутин.

У Елбасану, у манастиру посвећеном Светом Јовану Владимиру и данас се чувају мошти Јована Владимира, владара Дукље од 1000. до 1016. године, коме је у Преспи, на превару, одрубио главу Јован Владислав, синовац бугарског цара Самуила, чијом је ћерком био ожењен Јован Владимир. Овај владар, који је погубљен у 26. години је први светац међу српским владарима.

Још један древни српски манастир налази се између градова Фиер и Берат. То је манастир Арденица, чије је старо име Света Тројица, на чијим зидовима је осликан Свети Сава и светородна лоза Немањића. У тој цркви Скендербег, чије је име било Ђурађ Кастриот, венчао се са својом супругом, сестром српске деспотице Ангелине Бранковић. Из те племићке српске породице била је и Скендергбегова мајка Војислава, ћерка Гргура Бранковића, иначе брата Вука Бранковића.

И Иван Кастриот, отац Скендербега био је православац. Његов отац се звао Павле, а деда Комнен.

Тело највећег хероја Албаније, Скендербега данас почива у Цркви Светог Николе у Љешу, а Скендербегов брат Репош и његов отац Иван, који се у старости замонашио и узео монашко име Јоаким, сахрањени су на Хиландару. И један и други су, за живота, помагали овај манастир на Светој Гори.

Од 173 храма које су кроз време изградили српски владари у Албанији, данас их је остало свега десетак. Неке је урушило време, неки су срушени по налогу албанског краља Зоуга, а највећи број је срушен после 1967. године када је Енвер Хоџа укинуо цркву, забранио бога а Албанију прогласио првом атеистичком државом на свету.

Рушење православних храмова се наставило и после одласка са власти Енвера Хоџе. У месту Борич код Скадра, у коме су Срби и Црногорци до 1991. године били већинско становништво, Црква Свете Тројице је урушена и претворена у шталу а српско православно гробље у пашњак.

Уредник: Бранко Станковић

Сниматељ: Дарко Бурсаћ

Монтажа: Марија Баронијан Шашић