Димитрије Митриновић, од учитеља националне енергије до културолошког Џемса Бонда

Рођен непуну деценију после Берлинског конгреса, 1887. у селу Доњи Поплат. Одрастао у време кад је Босна и Херцеговина била под аустроугарском окупацијом. У мостарској гимназији почетком XX века, водећи литерарну секцију, инспирисао је млађе ученике и оне који ће касније представљати Младу Босну.

Уређујући Босанску вилу, открио је Андрића и Црњанског, који су га уважавали до краја живота. Био је близак са Тином и Крлежом, који су му се касније чак ругали.

У време почетка Великог рата, 27-годишњак који је већ остварен као писац и критичар и који се дописује са чувеним Кандинским. У данима када је истицао рок који је Аустроугарска дала Србији, Митриновић напушта копнени део Европе, одлази у Енглеску и никад се више неће вратити, ако не рачунамо пар кратких посета, међу којима и ону 1930. године када се сусрео са краљем Александром Карађорђевићем.

Човек који је писао о сједињеним европском државама пре тачно сто година, када је то деловало незамисливо. Човек за кога кажу да је и национални револуционар, писац, публициста, па и проповедник, непризнати пророк, гуру... Ко је у ствари био Димитрије Митриновић?

За Око магазин говоре: Гвидо ван Хенгел, холандски историчар и аутор књиге "Видовњаци", Зоран Милутиновић, професор јужнословенских књижевности на Универзитету у Лондону, историчари Слободан Г. Марковић и Милош Ковић, уметник Неле Карајлић, преводилац Јелица Новаковић-Лопушина и Драгана Михаиловић, аутор изложбе о Митриновићу у Универзитетској библиотеци.

Аутор емисије Драгана Игњић