Војводина у хиљаду слика, други део

Готово три века Срби су били чувари границе Угарске и Аустроугарске царевине на територији данашње Војводине. Најчувенија и најјача војна формација Аустроугарске монархије били су шајкаши које су називали и „Вукови са Дунава” јер су били страх и трепет на Дунаву, Тиси и Сави. Шајкаши су на тим рекама били брана хришћанства и живи зид Османлијама.

Док су у Банату и Бачкој, шајкаши водену границу бранили својим бродовима званим шајке, Сремци, који су такође били граничари, војну границу су бранили са својим коњима који су им били не само саборци, сапутници већ и сапатници.

Коњи су и другим Војвођанима били највећа узданица не само у рату, већ и у раду јер су са њима обављали највећи део послова на њиви и у домаћинству. До 1955. године у Војводини је било чак 285.000 коња. Октанске бедевије, трактори и комбајни истерали су коње из војвођанских атара, а парни и електрични млинови истиснули су ветрењаче, којих је само у Банату било 280.

Време је самлело ветрењаче као и ђерам чија се шкрипа све ређе чује на војвођанским салашима, на којима се још увек могу срести гуске које су многима биле спас у гладним годинама, а уз то су им обезбеђивале најфинију и најмекшу постељу, јастуке и јоргане пуњене перјем.

Још једно од обележја Војводине су кибицфенстери, прозори избачени из равни фасаде, кроз које се могло гледати, односно кибицовати не само право, већ и лево и десно. Кибицфенстери су служили фрајлама за тајно кибицовање, а за оно јавно служиле су клупе испред кућа у војвођанским сокацима и шоровима. До појаве радија, телевизије и Интернета на те клупе су се сливале све важне информације, не само из села, већ и из света. На тим клупама се често испробавала тек испечена ракија, а још више вино.

Сремци из винског, као и они из других крајева Срема нису могли без вина, док они из господског или рузмаринског Срема нису могли без бермета. Постојбина Бермета су Сремски Карловицу, који су за време Марије Терезије добили привилеговани статус. Захваљујући баш том вину, ароматизованом са 70 лековитих трава, као и аусбруху који је служио као лек.

И једно и друго вино данас производи породица Живановић из Сремских Карловаца. У овој готово најстаријој виноградарској и винарској породици у Сремским Карловцима,чија вина одлежавају у лагумима, старим два и по века, у којима је племенита плесан овенчала боце бермета и аусбруха.

Уредник: Бранко Станковић

Сниматељ: Дарко Бурсаћ

Монтажа: Мароја Баронијан Шашић