Војводина у хиљаду слика, први део

Земља је војвођанским паорима одредила начин живота и у великој мери исписала њихову судбину. У прошлости, многи народи су се отимали о то парче некадашњег панонског мора, које није одувек било тако родно и плодно.

Велики део Војводине, а посебно Баната, био је испресецан пешчарама, ритовима и мочварама које су исушиване да би се од њих отео комад плодне земље. Аустроугарска је на томе посебно радила јер је Војводина обезбеђивала трећину укупног жита тој великој царевини. Нови Бечеј је у 19. веку био највећа житарска лука у Европи из које је сваке године одлазило око 300 бродова са житом за Пешту, Беч, Трст итд.

Војводина је разапета између неба и земље, између Баната, Бачке и Срема.

По чему се те три области разликују и шта сваку од њих чини посебном, какве је људе створило то поднебље и какве је разлике изнедрило између Банаћана, Бачвана и Сремаца, откривамо у новом издању Квадратуре круга.

Незаобилазне су и приче о животу на салашима, којих је у војвођанским атарима било више од 200.000, као и места, улице куће у којима су стасавали великани српске књижевности и уметности: Милош Црњански, Јован Јовановић Змај, Лаза Костић, Бранко Радичевић, Ђура Јакшић, Урош Предић, Паја Јовановић, Сава Шумановић, Милан Коњовић и многи други.