Херцеговачка презимена и паприка из Доње Локошнице

Презимена се код Срба јављају у 11. веку, а већина српских презимена установљена је између 12. и 16. века. Као обавезан вид идентификације презимена су у Србији уведена тек 1851. године уредбом кнеза Александра Карађорђевића.

Међу више хиљада презимена која се јављају у српском народу, најнеобичнија су она која носе Херцеговци. Готово половина њихових презимена не завршава се суфиксом -ић већ разним другим наставцима као што су : -ав, -ов, -ја, -ељ, тако да само на суфикс -ељ постоје презимена као што су: Шешељ, Гудељ, Антељ, Пецељ итд.

Данас у Херацеговини можете срести људе који се презивају Битанга, Ждеро, Зликовац, Гузина, Зломислић, Гаће и Карагаће, Кураица, али и Самарџија, Кујунџија, Обућина, Шегрт итд. Ко је, када и зашто Херцеговцима надевао таква презимена сазнаћете у овом издању Квадратуре круга.

Водимо вас и у Доњу Локошницу, село надомак Лесковца у којем готово да нема куће која није окићена црвеном, зачинском паприком. Ова аутохтона сорта се у Локошници узгаја вековима и има много већу вредност од већине зачинских паприка у свету.

Уредник и аутор: Бранко Станковић

Сниматељ: Дарко Бурсаћ

Монтажа: Марија Баронијан Шашић