четвртак, 20. јул 2023, 18:25
Тајне српских воденица
Данас заиста има много места које треба заобилазити и избегевати, а у старим књигама још стоји да је некада то била - воденица. У некрштене дане у воденице се никако не иде.
Петком, такође, то је дан страдални, а и суботом јер је посвећена мртвима. Недељом воденице не раде, а понедељком не треба свраћати, јер зна се како прође онај ко понедељком било шта започиње. Среда је опет дан посни и у јелу и у раду, а четвтак палавртак, неозбиљан ти је то дан. Тако је нама остао једино уторак, да обиђемо воденице које још раде у Јабаланици, Лепенцу, Грашевцима и Брзећу.
У време када су се воденице највише градиле, било је много сиромаштва и глади. Воденичари су били људи у које се лако загледати. Јесу били брашњави, али увек су имали хлеба или барем проје. Тада се ушур није могао дати у новцу, већ се остављало 5, 6 или 7 одсто брашна. Зато је било добро удати се за воденичара. Душан Лукић је једном, због своје приче, доживео и малу непријатност на пијаци. Једна госпођа га је оптужила да је жене које долазе у воденицу назвао женама лаког морала. То, наравно, није истина и то он никада није рекао, већ само преноси како су му деда и прадеда вампири говорили.
Уредник: Горислав Папић
Аутор: Далибор Жарић
Autor:
Горислав Папић
Сваког радног дана у 18:25 - најактуелније политичке, спољнополитичке, економске и друштвене теме. Најзанимљивије приче о култури, најатрактивније репортаже. [ детаљније ]
Коментари