На крилима песме – Музички портрет Радослава Граића, In memoriam

У емисији посвећеној истакнутом српском музичком ствараоцу Радославу Граићу документовани су најзначајнији тренуци његове каријере као композитора и певача. Из емисије сазнајемо како су настајали највећи хитови: "Стјуардеса“, "Нема старог Београда“, "Мито Бекријо“, "Хеј крчмарице“, које су испевали Василија Радојчић, Боба Стефановић, Екстра Нена, Гордана Стојићевић, Жарко Данчуо и многи други вокални уметници. Поред хитова популарне и народне музике обухваћен је део опуса који је Граић посветио деци.

По речима композитора Радослава Граића у емисији, његов живот је протекао "На крилима песме“. По њој ће га памтити публика и колеге.

Радослав Граић певач и композитор, рођен је 1932. године у Мркоњић Граду, у Босни и Херцеговини. Школовао се у Травнику, а гимназију је 1950. завршио у Бањалуци, где је упоредо похађао и музичку школу.

У Београду је живео од Другог светског рата где је и дипломирао историју уметности на Филозофском факултету, али и соло певање на Музичкој академији. На предлог Дубравке Нешовић, почео је да пева у Хору Радио Београда, а убрзо је полагао и аудицију код Властимира Павловића Царевца, и тако постао вокални солиста народне музике у тој радио станици. 

Радослав Граић је један од најсвестранијих стваралаца  популарне музике на овим просторима, чије дело је на својеврстан начин обележило генерације које су стасавале у другој половини 20. века на овим просторима. 

Добитник је многобројних награда и признања за вокално извођење и за композиторски рад међу којима су: Златна медаља за заслуге 2020. године, Естрадно музичка награда Србије за животно дело (2017), Златни мелос – награда за животно дело, Сабор народне музике Србије итд.

Радослав Граић, осим што је био певач, композитор, некадашњи је музички уредник Телевизије Београд (1968-1997). Уређивао је многе значајне емисије и серије, а компоновао је музику за шпице популарних играних серија: "Камионџије“, "Позориште у кући“ и многе друге. Од емисија које је креирао и уређивао најпознатије су Максиметар, Попекспрес, Фолк парада, Споменар и бројне друге. Када је отишао у пензију, наставио је и даље да се бави компоновањем.

Међу песмама које је посветио најмлађима су антологијске песме за децу – Вуче, вуче, бубо лењаЛако је прутуМоја бакаМатематикаЗдравица учитељуА ја бих да се играм … Песме су компоноване на стихове наших еминентних песника – Љубивоја Ршумовића, Драгана Лукића, Добрице Ерића, Мире Алечковић, Божидара Тимотијевића, Милована Витезовића, Слободана Станишића, Пере Зупца и других.

Извођачи ових дечјих песама су наши познати глумци и поп певачи: Драган Лаковић, Ђуза Стојиљковић, Бранко Милићевић - Коцкица, Ђорђе Марјановић, Зафир Хаџиманов, Владимир Чоби Савчић, Сенка и Бисера Велетанлић, Боба Стефановић, Миња Субота... Ту су и наши реномирани дечји хорови - "Колибри", Дечји хор РТС, "Чаролија", хор Дечијег културног центра као и талентована деца – солисти.

Као аутор широких интересовања, са запаженим успехом годинама је учествовао са својим композицијама на нашим највећим фестивалима популарне музике (Београдско пролеће, Опатија, Загреб, Месам, Београдски сабор, Илиџа - Сарајево, Нови Сад, Ниш...).

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом