Гастрономад

Гастрономади путују, траже и пакују у своје магичне кофере сваку причу и свако јело и тај пут се никада не прекида. Прави гастрономад није само човек, то је и идеја, то је и намирница која је превалила пут и донела преко потребну промену за нашим столом. У јубиларној 600. епизоди Гастрономада настављамо да откривамо и комбинујемо мирисе, укусе и боје из целог света. Како и приличи правом гастрономаду, Катарина Петровић Каја кренула је путевима песто соса и вискија, а резултат су специјалитети који ће обогатити сваки јеловник - јунетина за сва годишња доба и пудинг од мармеладе, вискија и путера.

Песто сос пореклом је из Ђенове, престонице Лигурије у Италији. Традиционално се састоји од згњеченог белог лука, европских пињола, крупне соли, листова босиљка, маслиновог уља и тврдог сира као што је пармиђано ређано (познат и као пармезан) или пекорино сардо (сир од овчијег млека). Само име значи лупати или дробити, у смислу оригиналног начина припреме.

Виски постоји око 400 година. Настао је као и наша ракија - дестилацијом. Дестилација се први пут користила у Месопотамији за прављење парфема. Али, први записани методи дестилације пронађени су у списима грчких филозофа, који су овај процес користили да од морске воде направе воду за пиће. У првом веку дестилација почиње масовно да се употребљава међу монасима у хришћанским манастирима. Користила се за прављење лекова, као и материјала за церемоније и обреде. Путујући монаси су ширили своје знање и у регијама где нема винограда, па је тако настао и виски. Током историје забрањивана је производња овог пића, купован је на рецепт, дешавале су се виски побуне у Америци, а једно време био је и валута у трговини. Био је и политичка тема, па је Томас Џеферсон ушао у политичку трку обећавши укидање пореза на виски. Данас је чест састојак многих рецепата. 

Гастрономад, нова епизода у петак, 10. марта, у 15.05, на РТС 1.