Еко караван: Жеђ

Замислите живот у планинском селу на хиљаду метара надморске висине, на чистом ваздуху, где су простране ливаде и пашњаци са миришљавом и сочном травом. Селу познатом по томе што "плива" у млеку, а воде нема "ни за лек". Овим речима су нам описали своје село мештани и тако заинтригирали екипу Еко каравана да сними причу о њиховом безводном и жедном Крушеву.

На тридесетак километара од Пријепоља, на левој обали лимске долине, налази се Крушево - лепо, питомо село. Крајолик чудесне лепоте. Село има педесетак становника који узгајају чак 1300 оваца и јагањаца. Млека у изобиљу - воде ни капи.

У Крушеву нема ниједне славине, лавабоа, купатила. Нема ни бунара. Већ тридесетак година мештани живе у нади да ће им стићи водовод. У последњих пет деценија више пута су покушавали себи да помогну копајући бунаре, али нису нашли ни капи драгоцене течности која живот и опстанак значи.

Једни кажу: "Све је у Божијим рукама". Други: "Крушево је проклето и уклето". Трећи тврде да је кречњачки, крашки терен на коме се село налази такав да воде за пиће, једноставно, нема.

До првог извора Буковик, који се баш, за невољу, налази у тешко приступачном пределу, треба сат и по хода - само у једном правцу. Зими и с пролећа, вода од отопљеног снега и кишнице сакупља се у великим рупама ископаним у земљи. Зову их "локве".

Када у лето удари суша и "тешка" жега, па "локве" пресуше, сељани стоку морају да потерају до извора, два-три пута дневно. Тада је пут у оба правца знатно дужи, 3-4 сата хода.

И тако се у безводном Крушеву живи већ неколико стотина година. Људи опстају и боре се с недаћама. Нада да ће им стићи вода и да ће утолити жеђ - не напушта их.

Аутор емисије је Драгана Васиљевић, сниматељ Александар Агбаба, монтажа Ксенија Савићевић.