Пекић у Кану - од "Дана четрнаестог" до "Времена чуда"

Умерена посета, умерен пљесак, али сутрадан - неочекивано добре критике, записао је Борислав Пекић те 1961. године по повратку из Кана. Једино тада није редовно писао белешке, јер је сматрао да "ко у Кану пише, не треба тамо ни да иде". Тадашњи боравак у Кану, како је рекао, био је његов први послератни излазак у свет.

Поводом јубилеја, шест деценија од канске премијере филма "Дан четрнаести" у режији Здравка Велимировића, ове године Југословенска кинотека из Београда и Црногорска кинотека из Подгорице у програму "Кан класик" представиће тај филм, рестаурисан са оригиналног црно-белог негатива. О значају поновног приказивања тог филма и о Пекићевом раду на филму, говоримо у Око магазину.

„Није имао шта да тражи/ У овом нашем времену", записао је Матија Бећковић у песми о Бориславу Пекићу. Пекићева супруга Љиљана у разговору за Око магазин рекла је: "Он није био за ово време, његово време тек долази."

Један од највећих српских писаца XX века пре пола века добио је Нинову награду за роман године за "Ходочашће Арсенија Његована". Написао је, по мишљењу критике, најмонументалнији роман српске књижевности "Златно руно". Ту су и „1999." која нам се догодила, „Како упокојити вампира" из којег су реченице о прецима и потомцима и прошлости и будућности почеле да живе самостално у јавној сфери, „Беснило", којем нас је вратила епидемија и то баш у години у којој се навршило 90 година од његовог рођења. И то су тек неки од наслова, јер Пекићев опус броји десетине наслова и хиљаде и хиљаде страница.

Пре књижевности, у његов живот ушла је политика. Подсећамо на причу о поетици и политици Борислава Пекића.

Емисију припремила Драгана Игњић