Звездано небо над Србијом - Ђорђе Станојевић

Изгледаоло је као да су се звезде спустиле да осветле варош. Затим је уследио трамвај на електрични погон, занатлије су у чаршијама добиле струју, Срби су на фотографијама били у боји, а понека звезда добила је српко име.

За све то заслужан је Ђорђе Станојевић, Неготинац са адресом у Београду, повремено у Паризу и неким другим градовима где је одлазио по знање и ужурбано се враћао својој малој Србији.

Ђорђе Станојевић, астроном, физичар, професор Велике школе и ректор Београдског универзитета рођен је у Неготину 7. априла 1858. године. Био је човек са визијом, посвећен науци и упркос сиромашној Србији у којој је стасавао, покушавао је да отвори врата своје земље за сва научна и технолошка достигнућа. Тако, само дванаест година након прве упаљене сијалице у свету, електрично осветљење уводи у Србију, само пет година након изградње хидроелектране на Нијагариним водопадима, 1900. године гради хидроелектрану „Под градом" на Ђетињи.

Прве сијалице означиле су почетак електрификације. Уследила је изградња термоелектрана, хидроелектрана, далековода... Саграђена је термоелектрана на Дорћолу, а после Ужица уследиле су хидроелектране „Вучје" на Вучјанској реци, „Ниш" на Нишави, „Гамзиград" на Црном Тимоку у Гамзиградској Бањи, Власотинце на Власини, Велико Градиште на Пеку...

Струју су у Србији до 1931. године добили сви градови, а већа села и вароши до 1945. године. Технолошка револуција је свом снагом покренула Србију. Станојевићу су научна открића Николе Тесле била позната, нарочито из области електрификације. Теслин боравак у Београду, за који је заслужан и сам Станојевић, утицао је у знатној мери на његов даљи научно-истраживачки рад.

Залагао се за примену Теслиног система полифазних струја и неколико првих електрана су производиле наизменичну струју.

Био је испред свога времена о чему говоре и разнородна његова интересовања. Једини је научник са наших простора који је забележио помрачење сунца, аутор је прве фотографије у боји „Циганче са виолином", бавио се фотографијом и у научне сврхе, па је тако уследило и откриће албума за чување негатива. Проналазак који је патентиран у неколико европских држава.

Његова љубав према фотографији изнедрила је прву фото-монографију „Србија у сликама" у којој је приказао све оно што чини традицију једног народа. Фотографисао је пределе и места која је одабрао за изградњу хидроелектрана, хидроелектране, манастире, представио је колорит женске народе ношње...

Стасавао је и дружио се до краја живота са Стеваном Мокрањцем, одржавао је везу са својим градом и оставио у аманет да се од његове заоставштине школује један сиромашни ученик гимназије и један надарени ђак.

О Ђорђу Станојевићу, његовом раду у области науке, фотографије, астрономије, универзитетском раду говоре Ненад Војиновић, директор Архива Неготин и аутор књиге „Ђорђе Станојевић (1858-1921), биографија једног научника", др проф. Сузана Рајић, професор Филозофског факултета у Београду, Ивица Трајковић, директор Музеја Крајина у Неготину, историчар Небојша Дамњановић, Јелена Матић, стручни сарадник на Факултету примењих уметности Универзитета у Београду.

Аутор емисије: Радица Смиљковић
Уредник: Југослава Ђурица
Редитељ: Бојан Воркапић
Сниматељ: Димитрије Хаџи Николић
Монтажа: Аника Тесла