субота, 29.05.2021, 18:30 -> 19:19
Историја и путеви хлеба
У историју хлеба, дугој 14 000 година уписали су се многи народи света. Колевка квасног хлеба је Египат у коме је хлеб био и средство плаћања, односно замена за новац.
Хлебом су плаћани војници и радници који су градили пирамиде и ту стару цивилизацију. Стари Египћани су хлеб доживљавали као везу тела и душе, човека и бога.
Вештину прављења квасног хлеба од Египћана су преузели Хебрејци, а Гали су је усавршили јер су први применили пиварски квасац како би хлеб могао да ферментише и да дуже траје.
И на нашим просторима тајна справљања хлеба била је позната још од праскозорја цивилизације, о чему сведоче пећи за печење хлеба пронађене у Винчи, али и статуе плодности откривене у Лепенском виру.
Стари Римљани су пекарски занат довели до савршенства, први увели државне пекаре и пекарски еснаф. За време Цезара, сваког дана око 200.000 Римљана бесплатно је добијало хлеб који је дељен ислуженим легионарима и сиротињи. Један од основних принципа на коме је почивала власт у Риму састојао се у оној чувеној реценици: Хлеба и игара.
Био је вековима основна храна многим народима у свету, хлеб је био спас од глади и смрти.
Поштовање хлеба дубоко је укорењено у српску традицију, религију, културу и обичаје. У Србији је постојало око 90 обредних хлебова, припреманих разним поводима.
Какву је улогу имао хлеб у култури и традицији других народа, какву све симболику он носи, какву је улогу хлеб имао у ратовима и шта је све израсло из хлеба, сазнаћете у новом издању Квадратуре круга.
Уредник емисије: Бранко Станковић
Сниматељ: Дарко Бурсаћ
Монтажа: Марија Баронијан Шашић
Квадратура круга
Autor:
Бранко Станковић
У мaтeмaтици, нajвeћa зaгoнeткa je квaдрaтурa кругa. У живoту, то je чoвeк. [ детаљније ]
Коментари