Тајне једног дома

У пространим салонима у кући Јеврема Грујића током XIX и XX века организовани су градски балови на којима се окупљала друштвена елита Србије, као и дипломатски скупови на којима су политички и интелектуални прваци тог времена одлучивали о будућности српске државе. Ту је потписан тајни уговор Србије и Бугарске за ослобођење Јужних Словена 1912. године на коме је касније заснован Балкански савез.

Дом Јевема Грујића 1961. године постаје прва заштићена кућа у Београду. За споменик културе од високог значаја проглашен је 1979, а 2009. године ово здање постаје члан Европског удружења историјских кућа.

У кући Грујића живи породица, као и свака породица, али живети у овом дому који је заправо музеј изискује и одређена средства. Како је једна породица одлучила да сама о музеју води рачуна и да ли су постојала нека спефична правила живљења објашњава потомак Јеврема Грујића, Лазар Шећеровић.

Музеј је за јавност отворен пре више од пола деценије, а о најзначајнијим сачуваним експонатима и скривеном благу Дома Јеврема Грујића говори историчар уметности и кустос музеја Ружица Опачић.

Историчар уметности и конзерватор Завода за заштиту споменика културе града Београда Ивана Весковић објашњава зашто је важно сачувати и разумети традицију и шта то у споменичком наслеђу Србије Дом Јеврема Грујића чини јединственим.

На значај и допринос Јеврема Грујића у српском политичком животу и у српској дипломатији указује научни саветник Историјског института САНУ др Радомир Ј. Поповић, док научни саветник Етнографског института САНУ др Александра Павићевић разјашњава колико очување споменика културе, као што је Дом Јеврема Грујића, утиче на очување културног идентитета једног народа.

Аутор: Милица Брковић
Сниматељ: Васко Васовић
Тонски сниматељ: Горан Мрђеновић
Монтажа: Горан Радивојевић