четвртак, 17. дец 2020, 12:35
Лепи дани у Пасјаку
О необичном имену овог места сведоче легенде, везане за великог, страшног пса и вредне људе који су га у средњем веку населили.
Са Тршевинског брега најлепши је поглед на Пасјак. Село које са запада окружује Крушевачка котлина, Мојсињске планине и Јастребац са севера и југа, а на истоку долина Рибарске реке. То људима нуди све благодети, али је људи све мање.
Пасјак се као напуштено село у турским списима први пут помиње 1530. године. После три века тишине, српске пописне књиге посведочиће о животу десетак породица на овом простору.
Иако се налази на само десетак километара од Крушевца, Пасјак дели судбину многих српских села. За последњих шест деценија број мештана је преполовљен. У 70-ак кућа данас живи око 230 становника.
Од заборава ће их сачувати хроника села коју је у част својих предака мештанима Пасјака даровао Милош Стојадиновић, најмлађи крушевачки хроничар. Међу фотографијама и драгоцена породична документа - објава о демобилизацији из 1919, Албанска споменица чукундеде Драгомира, радна књижица из времена када је Југославија била Краљевина, са личним описом Љубомира Стојадиновића и „Немачки за Србе" - редак примерак речника који је Милошев прадеда Станојло по повратку из логора Лимбург 1945. године донео кући.
Село мирише на труд тежака. Мирише на огњиште, врућу погачу, кајмак и ракију која се на јесен пече и уз коју се о прошлости приповеда и лакше подносе тегобе.
Аутор: Весна Кезовић Миљковић
Сниматељ: Дејан Ристов
Асистент сниматеља: Небојша Тонић
Монатжер: Ивана Нецков Грубишић
_620.jpg "Сабља")
.jpg "Кошарка - Кв. за ЕП 2025: Србија - Данска")
Коментари