четвртак, 20. сеп 2018, 13:05
Траг: Милован Глишић - тајна орловог пера
Лако је рећи оно што су књижевни теоретичари одавно установили као аксиом - да је Милован Глишић својим делом отворио еру српског реализма и постао родоначелник сеоске приповетке. Али, рефлексија његовог дела и његовог лика, иако је прошло једанаест деценија од Глишићеве смрти, досеже до данашњих дана и изискује нова преиспитивања, мада и подсећања нису сувишна.
Ваљевци с поносом баштине чињеницу да је Глишић био њихов земљак и суграђанин, а с посебном емоцијом истичу то они који су попут њега детињство провели уз градачке вирове и воденице, за које се оправдано сумња да су јако утицале на фантазмагорију, које има у ча (чича) Миловановој прози.
Глишићева свестраност је запањујућа и са аспекта данашњег вредновања. Слободно се може рећи да је један од бољих зналаца српског језика, који је инсистирао на реалним, кратким и тачним описима, сматрајући то квалитетом.
Иако је морао да напусти студије Глишић је био веома образован, полиглота без премца, преводио најзначајнија књижевна дела са руског, немачког и француског језика. Његови преводи Толстојевог Рата и мира, Гогољевих Мртвих душа и Тараса Буљбе и данас спадају у најбоље преводе на српски језик. Можда се најинтригантнији део литерарног опуса односи на увођење у књижевни живот првог српског вампира, Саве Савановића.
Милован Ђ. Глишић, Ваљевац рођењем, последњу етапу свога живота провео је у Дубровнику.
У документарној емисији о специфичној Глишићевој заоставштини говоре професор Михајло Пантић, професор Драгољуб Зорић, писац Радован Бели Марковић, бројни Ваљевци и понеки Дубровчанин - који се труде да од заборава сачувају ову посебну личност српске књижевности.
Ауторка: Татјана Манојловић
Редитељ: Бојан Воркапић
Сниматељ: Миодраг Мићић
Монтажер: Драгиша Ђокић
_620.jpg "Сабља")
.jpg "Кошарка - Кв. за ЕП 2025: Србија - Данска")
Коментари